Oblast softverskih alata je tradicionalno jedan od stožera naučnoistraživačkih aktivnosti na Odseku RT-RK i Institutu RT-RK. O razvoju te oblasti i aktuelnim trendovima, razgovarali smo sa doc. dr Miodragom Đukićem i asistentom Nenadom Četićem, koji navode da softverski alati omogućavaju razvoj softvera, i obično se ističe da predstavljaju skrivenu oblast koja se indirektno primenjuje u industriji.

Trendovi u industriji akcenat stavljaju na efikasnost razvoja i pouzdanost krajnjeg proizvoda uz zadržavanje niske cene razvoja i veoma ambiciozne planove. Stoga, danas, bez modernih alata nije moguće odgovoriti na ovakvo postavljene ciljeve. Mnogi istraživački projekti na Institutu RT-RK direktno razvijaju neke od komponenti razvojnih softverskih okruženja, dok gotovo svi koriste savremene alate i tehnike programiranja potpomognute tim alatima.

„U oblasti potrošačke elektronike ne možemo zamisliti nijedno novo integrisano kolo ukoliko za njega ne postoji ozbiljna podrška u alatima. Nije redak slučaj da dobro zamišljene hardverske platforme ne ostvare svoj pun potencijal zbog nedovoljno razvijenih alata. Zbog toga na Odseku RT-RK smatramo da su znanja u ovoj oblasti od suštinske važnosti za industriju“, naveo je doc. dr Miodrag Đukić. 

Prema rečima asistenta Nenada Četića, studenti Odseka RT-RK imaju priliku da koriste alate poslednje generacije, što im omogućava da idu u korak sa dešavanjima u ovoj oblasti.

„Fundamentalna znanja iz ove oblasti se izučavaju već od druge godine, da bi na kraju studiranja mlade kolege odmerile snage u nekim od globalno poznatih projekata otvorenog koda kao što su: BSD i GNU alati, LLVM, Eclipse, Clang, Android JITs, QEmu, Valgrind, V8, IonMonkey i slično. Dodatno, kroz mnoge istraživačke projekte koji su naslonjeni na industriju imaju priliku da sarađuju sa velikim imenima kao što su Texas Instruments, Analog Devices, Silicon Labs, Freescale, Renesas, Cirrus Logic, Mentor Graphics, Qualcomm i mnogi drugi”, naveo je Nenad Četić.  

Kako dalje navode, u razvoju softverskih alata trenutno se može uočiti nekoliko pravaca.

Jedan pravac obuhvata veću integraciju već postojećih alata, unapređivanje korisničke sprege, kroz uvođenje grafičkih komponenti. Glavni cilj je ukupno olakšavanje upotrebe alata koji omogućava korišćenje na većem nivou apstrakcije. Iako je ovde reč o značajnim pomacima, javljaju se i potencijalni rizici, jer ako je alat lakši za upotrebu i pruža više mogućnosti, to ne znači da njegov korisnik sada može biti manje stručan i imati manje odgovornosti. Drugi značajan pravac razvoja tiče se formalne verifikacije programa i sistema, što je jako važno u kritičnim sistemima, gde je pouzdanost sistema od suštinske važnosti. Posebno zanimljiv pravac, koji se nadovezuje na ovu temu, su samo alati koji su formalno verifikovani.

Na kraju ističu da se, prateći novine u nastavnom programu, na Odseku RT-RK rade i pojedina istraživanja u razvoju alata u oblasti automobilske industrije, te da je u planu povećanje obima istraživanja, u skladu sa industrijskim trendovima.

„Primena softverskih alata kod razvoja automobilskog sistema je vrlo značajna, kao i u svim sistemima zasnovanim na računaru. U automobilima je, međutim, pojačan naglasak na aspektu pouzdanosti, što povećava potrebu za alatima koji obavljaju verifikaciju. Statička provera usklađenosti programskog koda sa formalnim standardima kodiranja, koji su definisani u industriji, ili čak matematički formalna verifikacija ispunjenosti određenih kriterijuma kvaliteta u svim uslovima izvršavanja, neki su od zadataka koje se u mnogim drugim oblastima neće često susretati. Naravno, to sve ne bi bilo izvodljivo bez alata koji taj posao olakšavaju, ili ga uopšte čine mogućim“, naveo je doc. dr Đukić dodajući da alati, takođe, omogućavaju modelovanje, razvoj i simulaciju čitavih sistema (ili većih delova), što čini validaciju lakšom i značajno ubrzava procese projektovanja.