You are here

Osnovne informacije

Naziv: 
AA DSP 1 - Arhitekture i algoritmi DSP-a 1
Studijski program: 
Računarstvo i automatika – E2
Semestar: 
VII
Nedeljni fond časova: 
4+4 (blok 60 + 60)

Opis

Cilj predmeta je  upoznavanje sa sistemskim softverom za mutlimedijalne sisteme na namenskim platformama. Studenti će, između ostalog, naučiti da rade sa Linux radnom platformom, izvornim kodom i da razvijaju uređaje za Linux operativni sistem. Obradiće se rad sa U/I memorijom, obrada izuzetaka, kokurenti pristup resursima, DMA, eternet preko USB-a, udaljeno pronalaženje grešaka u realnom sistemu kao i razvoj aplikacija.

Konsultacije: Doc. dr Vladimir Marinković
Pon Uto Sre Čet Pet
         
Narodnog fronta 23A, I sprat, kancelarija 5.1.4
Konsultacije: MSc Branislav Kordić
Pon Uto Sre Čet Pet
09:00 - 09:45        
Konsultacije: MSc Nemanja Fimić
Pon Uto Sre Čet Pet
         
Konsultacije: MSc Nenad Šoškić
Pon Uto Sre Čet Pet
         

Arhitekture i algoritmi DSP-a 1: Operativni sistem Linuks u ugrađenim računarima

Literatura:

  1. Materijal (prezentacije, pripreme za vežbe, itd.) na sajtu Odseka http://www.rt-rk.uns.ac.rs/predmeti/e2/aa-dsp-1-arhitekture-i-algoritmi-dsp-1
  2. Linux Kernel in a Nutshell, Dec 2006, by Greg Kroah-Hartman, O’Reilly, https://bootlin.com/community/kernel/lkn
  3. Linux Device Drivers, Third Edition, by Jonathan Corbet, Alessandro Rubini, and Greg Kroah-Hartman, O’Reilly, https://bootlin.com/community/kernel/ldd3 
  4. Linux Kernel Development, Third Edition, by Robert Love, O’Reilly

Obrazovni cilj:

Detaljan pregled unutrašnje strukture i rada operativnog sistema Linuks

Poseban naglasak na upotrebi i specifičnostima Linuksa u ugrađenim računarima (u automobile,
telefone, televizore...), a ne samo u sistemima opšte namene.

Stečena znanja:

Duboko poznavanje rada i organizacije operativnog sistema Linuks

Sposobnost za modifkovanje i održavanje operativnog sistema Linuks, kako samostalno, tako i na većim projektima otvorenog koda

Način polaganja predmeta: 

Nastava se izvodi u bloku u trajanju od 4 sedmice (predavanja – 4 časa i vežbe – 4 časa se izvode u toku prve 3 sedmice, a provera znanja na kraju četvrte sedmice).

Predavanja su organizovana u 9 termina. Znanja stečena na predavanjima se direktno primenjuju na laboratorijskim vežbama, te predstavljaju i svojevrsnu pripremu za laboratorijske vežbe. Priprema se ne ponavlja na vežbama u celosti, već samo najbitniji potrebni detalji.

Vežbe su organizovane u 14 termina u laboratoriji. U poslednja 3 termina se rade zadaci koji se ocenjuju (svaki zadatak nosi 20 bodova). Zadaci obuhvataju gradivo sa prvih 11 termina vežbi.

Načini provere znanja:

10 poena pohađanje nastave (predavanja + vežbe)

60 poena za zadatke (poslednja 3 termina u laboratoriji)

30 poena za ispit iz teorije (Ispit iz teorije je pismeni u prva dva roka, kada se odgovara na 15 pitanja. U ostalim rokovima, ispit je usmeni)

Napomene uz načine provere znanja:

  1. Predispitne obaveze nose 70 poena i mogu se realizovati isključivo u toku semestra.
  2. Minimalno se mora realizovati 50% predispinih obaveza (35 poena) da bi se uopšte moglo izaći na ispit, gde se takođe mora osvojiti minimalno 50% (15 poena).