Do you want to be AMUSEd?

Sve je počelo 2012. godine kad smo nas devetorica studenata krenuli na letnju praksu. Naš zadatak je bio da osvojimo nove tehnologije koncepta „zabave u dnevnoj sobi“. Ček, ček, zabava u dnvenoj sobi, šta to uopšte znači? Pa to je jedan koncept u kom su na jednom mestu a pritom na dohvat ruke svi mogući zabavni sadržaji kao što televizija, filmovi, igrice, internet. Obično u kući postoji jedna mala crna kutija povezana na kablovsku i TV monitor sa gomilom WiFi antenica. Preko nje moguće je gledati TV, ići na Youtube, fejsbučiti, igrati igrice ali ne samo preko velikog TV monitora u dnevnoj sobi, nego isto to raditi preko mobilnog ili tableta. Kako to sve radi i šta smo sve mi tu radili?

Ovaj TV nije EI Niš ko u tvoje babe

Quake III na Android STB

Jedan tipični savremenit digitalni TV prijemnik (iliti Set-top Box) nije samo prost skup elektronike koja omogućava da se gleda dnevnik u pola 8. To su pravi mali računari koji mogu da gone operativni sistem kao što su Linux i Android. Poređenja radi digitalni TV prijemnik (mala crna kutija) na kom smo radili imao imao 12 puta više memorije (3 giga naspram 256 mega) a samo jedno od četiri jezgra je brže od skromnog procesoričća piščevog prvog računara. I dok je pisac pre 15 i kusur godina overclock-ovo grafičku da bi igrao Quake III ovi uređaji teraju Quake kao od šale, mi probali. Trebalo nam je jedno dva, tri dana a iskompajliramo i namestimo Quake na naše uređaje i još par dana za testiranje. A naravno gde postoji Android tu je... pa to znate i sami šta mogu vaši telefoni, e naši televizori mogu i bolje.

U okviru našeg projekta recimo koristili smo jedan Set-top Box koji je osim dvostrukog video izlaza imao Bluetooth i WiFi na 6 antenica. Takođe smo pravili svoje male crne kutije. U jednu fensi kutiju jednog Set-top Box-a smo spakovali 3 generacije noviji čip, koji je pravi monstrum jer bio u većini aspekata moćniji od Samsung Galaxy S3 koji je izašao u to vreme. Mi smo dobili 5 prvih čipova prototipa koji su tek izašli iz fabrike sveže ispečeni. To je bio prvi  Set-top Box sa 4K rezolucijom. Da bi ga hladili stavili smo na njega cooler sa GeForce 4 grafičke.

Prototip našeg 4K STB-a

Di se bre zagubio daljinac?!

Sigurno vam se dešavalo da izgubite daljinac ili da mu se isprazne baterije baš u pola emisije ili da ne može da dobaci, onda moram da pružam ruku i da lovim bude u dometu, i još oni gumeni zamašćeni dugmići. S druge strane ljudi danas imaju mobilne, svako svoj, retko se odvajaju od njih. Mobilni imaju WiFi koji je uvek uključen u kući za lak pristup netu. I pogađate mi smo to upravo iskoristili.

Jedan deo AMUSE tima je razvijao aplikaciju daljinskog upravljača. Radili smo je za Android a posle je urađena i za iOS. Sa aplikacijom su se mogli prebacivati kanali, kontrolisati zvuk, gledati šta će biti na programu, zakazati snimanje. Imali smo čak touchpad i tastaturu u aplikaciji. I to je milina, touch screen, tap, tap, vidi ovo, tap, tap, uradi to. Poštovanje prema korisniku.

Daljinac na tabletu

Mozaik

Najteži problem sa kojim smo se susreli je bio mozaik u kom se prikazuje više TV kanal odjednom. To je zgodno za korisnika da u favorite listi vidi šta ima na omiljenim kanalima. Realizacija mozaika je predstavljala veliki izazov pošto je nemoguće je uraditi u software-u a veoma je teško naterati hardware da radi ono što mi želimo. Trebalo se upoznati i proučiti kako radi video i audio dekodovanje, kako radi zaštita od piraterije (nismo uspeli da ishakujemo dovoljno da nas zaposle na Pirate Bay-u). Na kraju i sa najnovijim čipovima nismo imali dovoljno snage u hardware-u da sve dekodujemo. Svet jednostavno nije bio spreman za naše ideje.

Multiscreen experience

Jedna od omiljenih tema AMUSE tima je bio je prenos sadržaja na mobilne i tablete, drugi TV ili čak PC, drugi ekran kako smo mi to voleli da zovemo. Samo ime AMUSE tima je zbog toga izvedeno iz Android MUltri-Screen Experience.

Zamislite situaciju u kojoj čovek hoće da gleda Ligu Šampiona a žena Sulju Veličanstvenog. Sad zašto bi se čovek pri zdravoj pameti svađao sa ženom oko daljinca, TV-a i toga ko će da gleda svoje u udarnom terminu i pritom se izlaže daljoj nezgodaciji kada može da ode u drugu sobu priključi tablet na projektor, otvori ladno pivo i gleda utakmicu ko čovek, bez svađe i stresa.

Ne da smo se tu naradili, pravi zadatak za studenta. Nije previše lako da se može napisati is scratch-a nego moraju da se koriste biblioteke i hardware, a opet nije ni previše glupo da je samo kuckanje i debagovanje nego mora da se misli i projektuje, da li je ovaj protokol brži od ovog, dal je ovaj format bolji od onog, kako ćemo sve to skockati na ploči.

Sve u svemu na kraju smo imali aplikaciju na tabletu il mobilnom koja se preko WiFi-a nakači na malu crnu kutiju i može da bude daljinac, miš, tastatura, zakaže snimanje i naravno da se gleda TV ili film.

Zaključak

Nije bilo lako i imali smo mnogo problema, stalno smo se žalili na nešto. Međutim kada smo dobili diplome mi smo već imali 2 godine rada u industriji i bili smo iskaljeni inženjeri. Lako smo se prilagođavali u drugim timovima pa čak i u potpuno drugim oblastima. I to je ono što je bitno, tehnologije dođu i odu, uče se novi jezici i biblioteke, prelazi se iz jedne oblasti u drugu, ali uklopiti se u tim, naučiti komunicirati sa drugim inženjerima je neprocenjivo za budućnost. Sada kada studenti našeg godišta dolaze na praksu teško se snalaze, i onda im mi pomažemo i podučavamo ih, prenosimo im svoje znanje i iskustvo.

Iako AMUSE tim ne postoji više i svi smo razbucani po raznim timovima i dalje smo ektra dobri drugari. Živeći i radeći 2 godine u istom timu, susrećući se istim problemima, pomagajući se,  štiteći i čuvajući leđa jedan drugome postali smo „braća po oružju“. Gde god, da li na sastanak, na faks, u menzu, na palačinku kod Pinokia, nas devetorica smo svugde išli zajedno. Ja kad iz NIT-a svratim u Park City potrošim po 2-3 sata da sve drugare obiđem i da se sa svima ispričam. U poređenju sa svim ostalim takvo drugarstvo je neprocenjivo.

AMUSE Team, Sajam u  Berlinu (8/9, Dićme je za Foto-aparatom)