Na IEEE ICCE 2017 konferenciji u Las Vegasu održanoj od 8. do 10. januara, u sesiji pod nazivom „Augmented and Virtual Lifestyle“, doc. dr Milan Bjelica izložio je rad „Smart Devices, Homes, Cars: Is the Modern Consumer Overwhelmed?“

Govoreći o standardizaciji korisničkog interfejsa (HMI), doc. dr Bjelica ističe da problemi nastaju počev od instaliranja sistema, a dalje slede nevolje u vezi sa upotrebom uređaja, kao što su telefon, smart sat, naočari, i ostalo, za koje pojedinačno korisnik mora da uči kako se koriste.

Doc. dr Bjelica dalje navodi da se vezano za korisnički interfejs ide ili na integraciju ili na diferencijaciju.

„S jedne strane imamo integraciju, odnosno jedinstveno iskustvo za svakog korisnika, isti HMI, što Gugl pokušava, i što bi korisnici možda voleli. Međutim, s druge strane imamo industriju koja potencira diferencijaciju, odnosno različite brendove, inovativne HMI-ove, a inovacija je nepredvidiva, i ne znači da će ljudima biti korisno da sve bude različito“, naveo je doc. dr Bjelica dodajući da se diferencijacija vidi „u igri“ telekomunikacionih operatera, koji žele da ponude svoje set-top boksove, televizore, TV korisničke interfejse, da bi se razlikovali od konkurencije.

Guglov pokušaj standardizacije, kroz koji bi svi naši televizori bili potpuno isti, kako navodi doc. dr Bjelica, jeste Android TV.  Glasovne komande, pristup sadržaju i druge usluge, bile bi iste na svim televizorima. To je trend koji već vidimo na pametnim telefonima. Uz mali izuzetak Apple telefona, svi ostali telefoni (Android) imaju vrlo sličan HMI, to jest interfejs.

Druga dilema vezana za korisnike jeste - univerzalni ili specifični pristup?

Kako doc. dr Bjelica objašnjava, univerzalni pristup ("omni-pristup"), podrazumeva proizvod ili liniju proizvoda, koji će služiti mnogim potrebama, tako da možemo da radimo sve sa jednim uređajem ili grupom uređaja. Specifični pristup je kada imamo mnogo uređaja za svaku potrebu, od kojih svaki služi samo jednoj stvari.

Doc. Bjelica ističe da se u univerzalnom pristupu nameće podesivost, a podesivost je često nepoželjna.

„Tako, recimo, u nekom proizvodu trenutno možemo imati mnogo nepotrebnih stvari, zbog toga da bi se omogućilo njegovo korišćenje u budućnosti. To je u redu ako su korisnici stručni, ali, šta činiti ako korisnici očekuju da proizvod radi ono što traže bez mnogo podešavanja“, rekao je doc. dr Bjelica. S druge strane, specifični pristup je potpuno suprotan. Rešava se jedan scenario, koji je jednostavan, ide se logičnim koracima, a od korisnika se obično zahteva jedna ili dve komande.

Kao primer doc. dr Bjelica navodi automatizaciju kuće. Korisnici se obično pitaju šta znači automatizacija kuće, šta tu može da se radi. Na korisniku je da odredi koje će to biti potrebe. Pod „omni-pristupom“ se „dodaju” potrebe, ali korisnici to ne vole (na primer, teško ćete ubediti nekog korisnika da je kontrola rasvete preko pametnog telefona naročito pametna, kada to već može da se uradi preko prekidača). S druge strane, specifični pristup „pakuje“ sve te specifične potrebe u zasebne proizvode.

Primer „omni-pristupa“, je recimo Wibutler, gde dobijete gejtvej i niz uređaja s kojima ne znate šta ćete. To je korisno, ali vam treba neko da vam sve to instalira i da stvori razna scenarija u kojima se ta tehnologija može koristiti. 

Kao primer kako Institut RT-RK gleda na taj problem doc. dr  Bjelica navodi OBLO pametnu kuću.

„Naš pristup je miks dva pristupa. Imamo tehnologiju za pametne kuće OBLO, nešto slično kao Wibutler, gde se niz pametnih uređaja, i gejtvej ne nude krajnjem korisniku, nego drugoj kompaniji. Ako bismo ovu tehnologiju nudili krajnjem korisniku, onda bi to bilo za konkretan slučaj, odnosno imaćemo konkretnu potrebu i definisati konkretne uređaje, i to je jedan način da se reši problem“, navodi doc. dr Bjelica.

Govoreći dalje o rešavanju problema standardizacije različitih HMI,  doc. dr Bjelica navodi da proširena stvarnost (augmented reality) može da odgovori na taj problem.

„Problem se može potpuno izbeći ako uklonimo posrednika, a to je ekran. Interfejs nam u stvari smeta, i ako ga uklonimo, ako pređemo na „proširivanje stvarnosti“ i upotrebu glasa za komande, to bi pomoglo u rešavanju ovog problema“, kazao je doc. Bjelica uz konstataciju da će verovatno  proći mnogo vremena dok to ne bude tako.

Da li na integraciju ili na diferencijaciju, prilično je teška dilema. To se vidi po tome sto je Gugl dozvolio operaterima da imaju svoje HMI na Android TV platformi, koji nisu onakvi kakve bi Gugl voleo. To je presudan događaj, jer je postojao ogroman pritisak da se koriste Android i Guglove usluge, ali operateri, skoro nikad, nisu pristajali na Guglov interfejs. Gugl je na kraju popustio i dozvolio podešavanja, ali i dalje insistira da korisnici na osnovnom meniju imaju pristup aplikacijama, karakterištično za Gugl interfejs.

„Pitanje je i da li razumemo korisnike. Ako, recimo, koristimo neku tehnologiju od prvog dana našeg života, da li je ona onda komplikovana ili ne?  Da li je za korisnika jednostavno i da li hoće da podešava/konfiguriše uređaje ili želi nešto što je unapred prilagođeno korisničkoj jednostavnoj upotrebi? “

Na kraju, doc. dr Bjelica zaključuje da je za većinu korisnika bolji specifični pristup, te da tehnologije koje danas nisu zaživele, u budućnosti, u ciklusima, mogu ponovo naći svoj put do potrošača.

https://www.youtube.com/watch?v=KK7CwKT1qNU&app=desktop