Prof. emeritus dr Vladimir Kovačević

U akademskom okruženju, kao i u društvu u celini, često je prisutan  problem neadekvatne saradnje univerziteta sa privredom. Preispituje se efikasnost univerziteta da oformi kadrove koji bi se u punoj meri i blagovremeno uključili u razvoj privrede i društva, naročito imajući u vidu ogromna sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje. U bogatim zemljama znatno olakšava problem veliko izdvajanje sredstava za nauku i raznovrsne oblike inovacija. U zemljama naše ekonomske moći, a naročito ponižavajućeg odnosa prema nauci, sredstva koja se izdvajaju za tu namenu su simbolična i veoma malo doprinose razvoju, naročito u oblasti inženjerskih nauka.

Ovaj članak ima za cilj da osvetli jedan pristup rešenja problema saradnje sa privredom (domaćom i inostranom) u oblasti elektrotehnike i računarstva, specifično u okviru Odseka za računarsku tehniku i računarske komunikacije (RT-RK).

U veoma nestabilnim vremenima (90-tih godina), a nakon ozbiljnih iskustava tadašnje Katedre za računarsku tehniku Fakulteta tehničkih nauka u realizaciji projekata za:

• SRBIJA-GAS (AUS – Automatizovani Upravljački Sistem na bazi sopstvenog SCADA sistema i Udaljenih Terminalnih Stanica UTS-RTU (Remote Terminal Unit))     
• Sintelon iz Bačke Palanke (Automatizovana linija PASTA)
• Programskih paketa zaštite računarskih sistema (zaštite programske podrške na računarima tipa Honeywell) za potrebe bivše JNA i naročito razvoja zaštićenog analognog telefona koji je proizveden u Čajevcu Banja Luka
• Razvoja elektronske digitalne centrale CVHN (SSNo7, VP2 i ostali protokoli) za potrebe IRITEL Beograd (DKTS centrale)

stvoreno je veoma jako kadrovsko jezgro što je Katedru za računarsku tehniku navelo da stvori firmu posrednika između Fakulteta (Katedre) i privrede.

Neki od ciljeva u stvaranju takve firme bili su:

• Stvoriti uslove za dugoročno zapošljavanje svih inženjera koji su diplomirali na Katedri za računarsku tehniku  (kasnije katedrama Odseka za računarsku tehniku i računarske komunikacije)
• Korigovati nastavu i prilagoditi je stvarnim zahtevima okruženja i prema svetskim iskustvima, a na osnovu uvida u tržište, pre svega inostrano
• Stvoriti uslove za realnu procenu asistentskog a potom i ostalog nastavnog kadra za prihvatanje novih ideja kao i proveru njihove sposobnosti za realizaciju složenih projekata
• Zadržati izuzetno kvalitetan kadar u zemlji u uslovima privrednog rasula, nemogućnosti početnog osposobljavanja kadra van fakulteta jer je elektronska industrija skoro uništena

Zadržati kadar u postojećim uslovima je bilo veoma teško, između ostalog i zbog toga što su izdvajanja za nauku bila ispod minimuma, nepostojanja laboratorija odgovarajućeg kvaliteta, smeštaja nastavnog kadra ispod svakog dostojanstva, i u tim uslovima veoma teške komunikacije sa velikim privrednim subjektima, uz naročito velike stručne zahteve u saradnji sa inostranstvom i teško dolaženje do kontakata.
Očigledno jedini izlaz bilo je oslanjanje na sopstvene snage, organizacijom firme namenjene tržišnom poslovanju. Katedra za računarsku tehniku se opredelila  za projektovanje sistema u realnom vremenu i to automatskih (namenskih –engl. dedicated sistema: audio, TV, robotika, automatizacija vozila i sl.) i automatizovanih (sa velikom ulogom operatera koji komunicira sa sistemom), drugim rečima za oblast sistema podržanih računarima (ECBS - Electronic Computer Based Systems), kao što su distribucija gasa, automatizacija industrijskih pogona, linija za montažu TV aparata i sl. 

To je bila faza provere sposobnosti i stvaranja nastavnika, asistenata i stručnih saradnika koji su bili u stanju da se uhvate u koštac sa najsloženijim stručnim problemima iz realnog vremena. Takav pristup omogućio je stvaranje nastavnog procesa koji veoma efikasno osposobljava studente usmerenja za računarsku tehniku (Odseka RT-RK) za direktno uključenje u realizaciju složenih projekata bez dugog prilagođavanja po diplomiranju. Karakteristično je da su svi ispiti na računarskim predmetima rezultirali u urađenim konkretnim radovima, naročito su seminarski, diplomski i magistarski radovi vrlo visokog kvaliteta. Realizacija ozbiljnih projekata uticala je i na izbor stručnih računarskih predmeta, odnosno na usavršavanje nastave, kroz uvođenje kurseva za zaposlene koji su potom pretočeni u nove predmete.

Drugim rečima, nastava je organizovana tako da se od dominantno opšte-sistemskih predmeta, računarskih sistemskih, polako dovedu studenti do konkretnih problema neohodnih za uključivanje u konkretne projekte. Sa tog stanovišta najkarakterističnija je četvrta godina koja se organizuje u obliku blok nastave, odnosno kurseva u kojima se teorijski deo izlaže kao blok predavanja u trajanju planiranog fonda časova (tipicno 25-30 časova predavanja, tj. 5 ili 6 časova predavanja dnevno), a potom se organizuju vežbe koje kao blok uvode u praktični deo koji prati uvedene teorijske osnove. U drugom delu predmeta studenti rade na praktičnom zadatku. Iskustvo u dosadašnjih petnaestak godina pokazalo je izuzetnu efikasnost takvog oblika nastave. Svi studenti koji su je prošli bili su osposobljeni za učešće na projektima (najčešće međunarodnim).

Suštinu nastave čine premeti sistemskog programiranja (uz pretpostavku da su studenti osposobljeni za programske tehnike i programske jezike), sa dve komponente: operativni sistemi i programski alati (asembler, punjač sa uvezivačem, uređivač teksta; asembler, kompajler, linker, editor respektivno). Naglasak je na projektovanju datih komponenti, a ne na korištenju. Drugi osnovni pravac je projektovanje komponenti u arhitekturi procesorskih struktura (hijerarhija kombinacione i sekvencijalne mreže, procesori, memorije, ulazno-izlazni podsistem). Treći pravac se vezuje za projektovanje računarskih mreža kao specijalnih računarskih struktura, kao i protokola komunikacije u mrežama. Četvrti pravac se odnosi na digitalnu obradu signala i sa tim u vezi DSP procesora kao specifičnih elemenata računarskih struktura u namenskim sistemima.

Da bi nastava bila efikasna uložena su znatna sredstva za nabavku ili sopstveni razvoj laboratorijskih sredstava, napisani su udžbenici i praktikumi za laboratorijske vežbe.

Saradnja fakulteta i privrede je voma složena. U našoj zemlji retko su privredni subjekti zainteresovani za uopštenu saradnju. Neophodno je nastupiti sa konkretnim proizvodom ili dobro definisanim istraživako-razvojnim projektom. Tu saradnju prati malo i često neizvesno finansiranje ili uslovi koji su sa stanovišta akademske etike neprihvatljivi. Iz tog razloga dominantan rad Odseka RT-RK odvijao se preko posredničke sopstvene firme (u našem slučaju najpre preko firme FTN-IRAM-RT u kojoj je i Fakultet tehničkih nauka imao akcije, pa potom preko akreditovanog Istraživačko-razvojnog instituta RT-RK za sisteme podržane računarima sa velikim inostranim kompanijama – Micronas, Trident, LOEWE, Metz, Grundig, Vestel, Qualcomm, Google, Marvell, ST Microelectronics, Rafael, ZORAN, Airties, Archelik, TTTech, SIEMENS, PHILIPS, LG, SAMSUNG, Microsoft, ONKYO, PIONEER, Dennon and Marantz, Cirrus Logic, Texas Instrument, MIPS-Imagination, Broadcom, Swisscom, Boygues telecom, Deutsche Telekom, General Satelite, Zenterio, WyPlay, Logitech, ABB, bSKY, i mnogim drugim).

Zbog aktuelnosti oblasti kojima se Institut RT-RK bavi i načina dolaženja do projekata pojavljuje se problem kadra određenog kvaliteta. To je i bio razlog za stvaranje centara u kojima su iskustva sa Odseka i saradnje sa Institutom RT-RK, preneta u ove centre. Saradnja se ogleda u osavremenjavaju nastavnog procesa uvažavajući maksimalno postojeće programe, najvećim delom osavremenjavamanjem laboratorijskih vežbi. Pored toga omogućeno je studentima u zavšnim godinama da uzmu učešće u istraživačkim projektima Instituta. Po ovim principima su formirani centri u u Banja Luci sa Elektrothničkim fakultetom, kao i odeljenje Instituta u Osijeku u saradnji sa ETF Osijek. Da bi se poboljšao kadrovski ponetcijal organizovano je odeljenje u Beogradu koje broji 120 inženjera računarstva.

Kroz 25 godina neprekidnog rada Odsek RT-RK je stekao dragocena iskustva. Impresivan je podatak da se počelo sa 15-ak ljudi 1991. godine da bi se dostigla cifra od osam stotina inženjera Instituta RT-RK, dominantno sa Fakulteta tehničkih nauka, beogradskog Elekrotehničkog fakulteta, Matematičkog fakulteta iz Beograda, FON-a Beograd, Računarskog fakulteta Beograd, Elektrotehničkog fakulteta Banja Luka, Elektrotehničkog fakulteta Osijek. Iskustvo Odseka RT-RK predstavlja jedan od dobrih putokaza ostvarive obostrano korisne saradnje fakulteta i privrede na regionalnom nivou.

Tokom 25 godina intenzivnog rada i jačanja RT-RK, uočeni su i izvesni problemi. Većina od njih potiče iz prisustva sive ekonomije i nelegalne konkurencije kao posledica rada preko Interneta pod izuzetno povoljnim uslovima finansiranja bez plaćanja bilo kakvog poreza. Zbog velike atraktivnosti oblasti kojom se RT-RK bavi kao i potreba za profilom kadra koji se u okviru Odseka formira, treba pojačati napore na povećanju broja upisanih studenata na RT-RK odseku i intenzivirati dodatnu obuku zaposlenih.

Organizacija naučno-istraživačkog rada, bez obzira na znatna poboljšanja (asistenti, inovacije, naučni i stručni radovi, magistrature i doktorati), nije još na željenom nivou, pre svega zbog nedostatka sredstava (što može izazvati fluktuaciju kadra), a i organizacione manjkavosti kao posledice načina saradnje na realizaciji projekata (manje nezavisnih projekata a više usluga, odnosno angažovanja istraživača od strane stranih partnera). Na putu bolje organizacije naučnog rada stoje i postojeće navike “liderstva radi samog liderstva”, što smanjuje slobodu istraživačkog izraza i umanjuje samostalnost istraživača (zbog uvećanog stepena rizika u realizaciju tekućih obaveza).

U daljem radu vidi se kao najznačajnije još veće produbljavanje kvaliteta pre svega nastavnog procesa i odnosa okruženja prema pokušajima, koje već 25 godina čini RT-RK. Trendovi u okruženju mogu biti pogubni za inženjerske nauke, jer smanjuju kriterijume kvaliteta, fabrikuju doktorate na brzinu, snižavaju kriterijume izbora u zvanje i sl. Postoje velike bojazni da ti trendovi, koji formalno pokrivaju posledice vulgarizacije akademske komponente, mogu dovesti do nemogućnosti bilo kakve saradnje sa ozbiljnim (inostranim) partnerima. U našem slučaju kao jedini put se vidi izdvajanje Odseka RT-RK i srodnih elektrotehničkih celina iz ambijenta potpuno nekontrolisane multidisciplinarnosti fakulteta u kojima su izmešane naučne discipline (ekonomija, dizajn, matematika, fizika, mašinstvo, građevina, saobraćaj, arhitektura, pravo, menadžment, umetnost i slično) sa elektrotehnikom. U okviru ovakvih glomaznih fakulteta, sa više od 1000 zaposlenih sa obrazovnom funkcijom, nije moguće kontrolisati ni nadležnosti ni kompetencije.