MIDI Player with buzzer koji zuji Mocartov „Turski marš“, zatim igrica Space Invaders koja se igra preko daljinskog upravljača, ili tenkići kojima se upravlja pomoću Sega kontrolera, samo su neki od projektnih zadataka koje su studenti radili u praktičnom delu kursa iz LPRS2.

Projektni zadaci su i u novoj školskoj godini bili raznovrsni i veoma kreativni, i svi su realizovani na E2LP platformi, koja se koristi u praktičnom delu LPRS2. Asistent na tom predmetu Miloš Subotić kaže da je iz iskustva sa prethodnom generacijom uočeno da je studentima mnogo interesantnije da rade igrice, jer to iziskuje manje promena u hardveru a više rada u softveru.

„Ranije generacije su radile projekte koji bili su isključivo hardverski ili softverski, i tu nisu bili u mogućnosti da nauče drugu stranu, uz to su im takvi zadaci bili dosadni“, rekao je Subotić dodajući da su u većini slučajeva studenti sami hteli da prave određenu igricu, te da je u dogovoru sa asistentom procenjivano da li je to izvodljivo.

Što se zadataka tiče, bilo je tu onih jednostavnijih, kao što je izmena postojeće igrice, odnosno hardverska nadogradnja. Tako je jedna grupa studenata, koristeći RC-5 protokol, napravila da se igrica Space Invaders igra preko daljinskog upravljača. S druge strane njihove kolege su trebale da unaprede igricu Space Invaders, da je sa AXI protokola prebace na FSL Bus. Kada su, uz pomoć asistenta koji ih je vodio kroz projekat, uradili hardverski deo koji je bio dosta težak, u softverskom delu je trebalo da poboljšaju spektar boja i da unaprede grafiku u igrici, što su, kako kažu, baš lepo napravili.

Od složenijih zadataka izdvajaju se oni gde su studenti pravili sopstveni gameplay. Grupa studenata koja je pravila Minesweeper na E2LP platformi, morala je igricu da iskoduje od početka. Najpre su morali da smanje rezoluciju i da sve hardverski prespoje, dok su u drugom delu zadatka pravili aplikaciju. Igricom se upravlja pomoću E2LP ploče, gde su tastere prespojili tako da korisnik može da se kreće po tabli Minesweeper kao kursorskim tasterima, dok prekidači služe tome da se otkrivaju polja ili postavljaju zastavice.

Najsloženiji zadaci su iziskivali da se napravi mnogo hardvera, a u ovom slučaju je teže isprojektovati hardver, nego softver. Tako su studenti koji su pravili MIDI Player with buzzer, veći deo posla  odradili hardverski, i to zahvaljujući, kako su naveli, „doktoru za hardver“, saradniku u nastavi, Majdaku.

Subotić je istakao da je tokom izrade projektnih zadataka veoma bitno da asistenti budu upućeni u to šta studenti rade, i da im pomažu. Kako im je to što rade nepoznat teren, kroz proces rada na projektu studenti uče kako komuniciraju sa starijim kolegama, kako da rade u timu i slično.

Dok su radili svoje projektne zadatke, studenti su, naravno, nailazili i na poteškoće. To je sve,  kako kaže Subotić, simulacija stvarnog sveta, i da im ne radi ploča, i da imaju problema sa programatorima. Stoga je korisno da studenti od „malih nogu“ uče kako da savladavaju poteškoće sa kojima će u budućem, inženjerskom, radu susretati.

Subotić još dodaje da su studenti manje-više uspešno uradili svoje zadatke. Zato neće mnogo „filozofirati“ oko projektnih zadatka za sledeću školsku godinu. To će sigurno biti igrice, jer se pokazalo da su takvi zadaci studentima najinteresantniji, a oni, koji su ove godine bili najzanimljiviji, biće izazov i za sledeću generaciju. 

Kratke snimke projekata i atmosfere na vežbama možete pogledati na linku https://www.youtube.com/playlist?list=PLjuOUdPeuxFM4A1XPkb6ybeoP9ZpVVUn9