Počev od osnovnih logičkih funkcija, koje implementiraju pomoću električnih komponenti, preko kombinacione i sekvencijalne logike i automata, do dizajna jednostavnog procesora – putanja je koju studenti druge godine pređu u okviru predmeta Logičko projektovanje računarskih sistema 1. To je poprilično „veliki zalogaj“ za jedan smestar, ali iskustva studenata iz prve ruke govore o tome da im se LPRS1 dopada, posebno zbog toga što je primenjiv.

„LPRS1 mi se dopao zato što kombinuje naučni metod, zahteva kreativnost u razmišljanju, i praktičan je. Takođe, svidelo mi se to što su projekti koje smo radili odmah proverljivi i moguće je napraviti više rešenja, tako da je veoma zanimljivo bilo sarađivati i sa drugim kolegama, razmenjivati iskustva, i na taj način učiti“, rekla je studentkinja Jovana Milanović, koja je devet godina od završetka studija Psihologije, upisala Fakultet tehničkih nauka, u želji da se bavi softverom. Kada je u drugom semestru upoznala elektrotehniku, ta oblast joj se dopala i shvatila je da želi da radi nešto iz te oblasti.

„LPRS je predmet koji počiva na elektronima i njihovim ponašanjima, i zato sam tu videla prirodni nastavak svoje zainteresovanosti i daljeg usmerenja“,  rekla je Jovana.

Što se tiče projekta koje su studenti radili u okviru kursa LPRS1, Jovana kaže da kreću od onih najjednostavnijih, od kombinacionih kola, a završavaju se kreiranjem procesora, doduše jednostavnijeg, ali to svejedno daje „vetar u leđa“ i motivaciju da nastave time dalje da se bave.

Tokom kursa joj je sve bilo zanimljivo, jer joj se veoma dopada ideja da može da projektuje hardver. „Jednostavno, poslednji korak je negde najzanimljiviji, zato što možemo da primenimo sve ono što smo tokom semestra naučili“, rekla je Jovana i dodala da bi volela i fizički da formira jedinicu koju su projektovali.

Aleksu Janjatovića  je i ranije zanimala logika s kojom se upoznao pre osam godina, uz oca koji je osvajao nagrade iz oblasti elektronike. Nakon kursa iz LPRS1 konačno razume koja je veza između RAM-a, ROM-a, procesora, kako se prenose same komande. Dodaje da je do sada mislio da se prvenstveno bavi „čistim“ programiranjem, ali da ga nakon kursa iz LPRS1 podjednako zanima i softver i hardver.

I Nikola Arsenijević kaže da mu se LPRS1 dopada zato što je vrlo primenjiv. „Od prvih vežbi imam utisak da kada nešto radim znam čemu to služi. Nije kao kod matematike ili programiranja, gde dobiješ zadatak koji rešiš i budeš srećan, ovde tačno znaš šta si napravio, a kasnije to možeš fizički da sklopiš“, ističe Nikola i dodaje da je i kod kuće pravio pojedinačne komponente od osnovnih logičkih kola, preko tranzistora, multipleksera, dekodera,  a Aleksa i on sada pregovaraju i o sklapanju jednostavnijeg procesora.

U prve dve godine studija, Denisu Liliomu je LPRS1 za sada najzanimljiviji predmet, prvenstveno zbog toga što je najbliži onome što ga zanima van fakulteta. S digitalnom elektronikom je već imao iskustva, ali sa FPGA i programabilnim logičkim kolima do sada nije imao prilike da se sretne u praksi.

„Softver je pomalo nezahvalan, jer to što napravite može biti fantastično, ali nije opipljivo, dok ovde možete da vidite kako funkcioniše to što ste napravili, a to je mnogo zanimljivije“, kaže Denis. 

Kako su se sa različitim predznanjem iz elektronike susreli sa ovom oblašću na predmetu LPRS1, na kraju jednoglasno ističu da su tokom celog kursa imali veliku podršku i pomoć doc. dr Nebojše Pjevalice i doc. dr Ivana Kaštelana.