Problem interpolacije slike je već godinama predmet brojnih istraživanja iz oblasti digitalne obrade signala i do sada je razvijeno mnogo algoritama, kojima se taj problem nastoji rešiti. Doprinos rešavanju te problematike dao je i dr Željko Lukač u nedavno odbranjenoj doktorskoj disertaciji pod nazivom “Algoritmi za interpolaciju uz očuvanje strukture slike”, koju je uradio pod mentorstvom prof. dr Miodraga Temerinca. 

Cilj istraživanja dr Željka Lukača jeste razvoj novog algoritma za interpolaciju slike, sa fokusom na očuvanje prirodnosti teksture i ivica interpolirane slike. Pored toga, dodatni izazov bio je da predloženo rešenje bude primenjivo u uređajima sa ograničenim resursima.

Prema rečima dr Lukača tehnike za interpolaciju slike doprinose poboljšanju kvaliteta rezolucije i neizostavne su u postupku obrade slike.

„Prvi radovi koji se bave problematikom interpolacije slike objavljeni su krajem 80-ih godina. Od početnih istraživanja do danas, računarske mogućnosti su postale veće, pa su time i algoritmi za interpolaciju slike postajali sve složeniji. Nije problem da na odličnom računaru napravimo algoritam koji će doprineti poboljšanju kvaliteta rezolucije slike, ali ako želimo da se to izvršava na nekom jeftinijem uređaju, onda su nam potrebni jednostavniji algoritmi“, rekao je dr Lukač.

Međutim, danas se sve menje radi na razvoju jednostavnijih algoritama, tako da je tokom istraživanja cilj bio da se napravi poboljšeno rešenje u odnosu na postojeće jednostavne algoritme koje će biti primenjivo u sistemima za rad u realnom vremenu.

Kada govori o problemu interpolacije slike, dr Lukač ističe da je glavni problem očuvanje utiska  prirodnosti teksture slike uz očuvanje njene oštrine.

„U mnogim aplikacijama rezolucija originalne slike je različita od željene. Tako se, na primer, u multimedijalnim sistemima suočavamo sa time da slika prikazana na različitim uređajima ima različitu rezoliciju. To posebno može biti problem u, recimo, medicinskim i satelitskim postupcima obrade i analize slike, gde se zahteva dobra rezolucija“, rekao je dr Željko Lukač i dodao da su za određene aplikacije raspoloživi gotovo neograničeni računarski resursi, međutim, za većinu aplikacija je potrebno naći kompromis između složenosti interpolacionog algoritma i očekivanog kvaliteta interpolirane slike.

Rešenja koje je predloženo u disertaciji dr Lukača omogućava interpolaciju slike uz očuvanje ivica i teksture i primenjivo je u uređajima sa ograničenim resursima. To rešenje je upoređeno sa postojećim jednostavnim, ali i složenijim algoritmima, korišćenjem odgovarajućih metoda evaluacije, što nije bio jednostavan zadatak.

 „Kada je reč o kvalitetu ivica i teksture, pokazalo se da je predloženo rešenje u skoro svim slučajevima bolje od rešenja sa kojima je upoređeno. Vreme izvršenja je blisko jako jednostavnim algoritmima, tako da je postignut kompromis između brzine i kvaliteta slike. U poređenju sa kompleksnijim algoritmima, pokazalao se ti algoritmi nisu uvek bolji od jednostvanijeg rešenja, naprotiv, često su lošija “, rekao je dr Željko Lukač i na kraju dodao da je njegovo predloženo rešenje za interpolaciju slike zaštićeno patentnom prijavom.