Obrazovni cilj:
Cilj predmeta je da studente osposobi za samostalan i disciplinovan razvoj programske podrške sa razumevanjem onoga što rade, kao i da im omogući razumevanje već napisanog koda. Namera je da se kod studenata razvije razumevanje odnosa i zavisnosti programske podrške i fizičke arhitekture kroz mehanizme programskoj jezika Ce. Nakon položenog predmeta očekuje se da studenti budu sposobni da projektuju i realizuju jednostavne programe ovog tipa. 

Oblici nastave:
Predavanja su grupisana u 11 celina. Svaka celina je praćena odgovarajućim računarskim vežbama. Na sajtu odseka postoje odgovarajući materijali. Na kraju studenti samostalno izrađuju i individualni projektni zadatak.

Načini provere znanja:
5% pohađanje vežbi
45% predmetni projekat
50% poena za ispit iz teorije

Napomene uz načine provere znanja:
1.    Predispitne obaveze nose 50% i mogu se realizovati isključivo u toku semestra.
2.    U okviru predispitnih obaveza minimalno se mora realizovati 15% ukupnog broja bodova da bi se moglo izaći na ispit.

Detalji u vezi sa proverom znanja:
1.    Prisustvo na laboratorijskim vežbama se evidentira.
2.    Nastavnik može da nagradi znanje na kvizu na predavanjima sa +, a asistent može da nagradi angažovanost u laboratoriji sa +. Ove nagrade mogu doprineti u zaključivanju konačne ocene.
3.    Ispit iz teorije je obično pismeni.

Konsultacije sa nastavnikom i asistentima:
U principu, treba što je moguće više koristiti redovne termine nastave i vežbi za konsultovanje. U izuzetnim slučajevima student se javlja nastavniku ili asistentu mejlom sa konkretnim pitanjem ili sa predlogom termina kada bi želeo da dođe na usmene konsultacije.

Literatura:
1.    „Programming languages – C“, ISO/IEC 9899:TC3, WG14/N1256, Committee Draft 2007.
2.    „Programming languages – C – Extensions to support embedded processors“, ISO/IEC TR 18037, WG14/N1169, Committee Draft 2006.
3.    Materijal (prezentacije, pripreme za vežbe, itd.) na sajtu.