I u novoj školskoj godni, Odsek RT-RK je nastavio sa praksom unapređenja nastavnog procesa izdavanjem novih udžbenika. Softver u digitalnoj televiziji 1 (Osnove digitalne televizije i video kodovanja), udžbenik autora dr Milana Bjelice, dr Nikole Teslića i mr Velibora Mihića, nedavno je izašao iz štampe i pripremljen je s ciljem da studenti, ali i inženjeri, ovladaju softverom u digitalnoj televiziji.

Predavač na predmetu Programska podrška u televiziji i obradi slike, koji je pokriven novim udžbenikom, dr Milan Bjelica, ističe da se taj predmet isključivo izvodi na Katedri za računarske komunikacije (katedra Odseka RT-RK), koja se tradicionalno bavi softverom za digitalne TV prijemnike.

„Obično se ovakve oblasti izlažu kroz telekomunikacione aspekte, odnosno prenos signala, digitalne modulacione tehnike, format digitalnog prenosnog toka. Mi ovde dajemo pregled svih tih telekomunikacionih tehnologija, s akcentom na softevru. Međutim, pošto se bavimo računarskim inženjerstvom, softver i hardver se ne mogu posmatrati odvojeno, zbog toga što za implementaciju različitih slučajeve upotrebe, mogućnosti hardvera direktno uslovljavaju to šta možemo da uradimo, pogotovu zato što su mnoge operacije hardverski ubrzane“,  rekao je dr Bjelica dodajući da je zbog toga važno da se studenti upoznaju sa hardverskom organizacijom uređaja u digitalnoj televiziji, a zatim sa arhitekturom softvera.

“Tu smo posebno ponosni, jer smo kroz naše predmete, već duži niz godina, kroz lepo struktuirana predavanja i vežbe, uspeli da izložimo arhitekturu softvera ne samo DTV prijemnika, nego i multimedijalnih uređaja u celini. To je inženjerski problem, koji još uvek nije stigao do akademske zajednice u obliku u kojem ga mi predstavljamo našim studentima, pa se može reći da smo „pioniri“ u predstavljanju takvih znanja", kazao je Bjelica dodajući da je bio izazov da se kompleksna materija, koja pokriva ovu oblast sabere u udžbenik, koji je po imformativnosti i obimu prihvatljiv za studente.

A udžbenik, koji je u novom semestru pred studentima, kako dr Bjelica ističe, sastoji se od sedam poglavlja, gde se čitalac najpre uvodi u televiziju i multimediju, zatim se prolazi kroz digitalnu televiziju, kako ona radi, kroz standarde koji se koriste. Potom se izučava hardver uređaja u digitalnoj televiziji, zatim softver DTV, gde su detaljno izloženi razni slojevi softverske arhitekture, sve do aplikacija, odnosno do sistemske integracije, kao što se radi u praksi.

„Važno je istaći da su u knjizi, na relativno malom broju stranica, pokriveni standardi za video kodovanje, tako da će studentima, ukoliko pažljivo prate i predavanja, to biti sasvim dovoljno da savladaju ovu materiju“, kazao je dr Bjelica dodajući da video kodovanje ne može da se odvoji od digitalne televizije iz prostog razloga što tu govorimo o kompresiji, a digitalni prenos bez kompresije nama nikakvog smisla, te se te dve teme moraju posmatrati zajedno. Na kraju, u poslednjem poglavlju obrađena je zaštita sadržaja.

Govoreći o ranijem iskustvu u radu sa studentima u ovoj oblasti, dr Bjelica ističe da se obično očekuje da oni bolje razumeju softverski stek. Međutim, pošto je softver apstraktna kategorija, ispostavljalo se da studenti slabo razumeju jedan složen softverski stek.

„U udžbeniku smo pokušali da softverske stekove generalizujemo u više tipova i da ih dovedemo u vezu sa realnim primerima iz prakse, tako da su sada dobre šanse da im, uz dobro organizovana predavanja i dobro koncipiran materijal, taj problem bude razumljiv“, kazao je dr Bjelica dodajući da je materija u udžbeniku „jedan na jedan“ preklopljena sa onim što se radi na predavanjima, te da studenti knjigu mogu da koriste kao rekapitulaciju gradiva posle predavanja i vežbi.