Diplomski rad “Jedno rešenje softverske arhitekture uređaja za snimanje i reprodukciju audio signala”, autora Nenada Pekeza - najbolji je studentski rad, koji je u 2017. godini dobio tradicionalnu godišnju nagradu Instituta RT-RK, a na osnovu mišljenja Nastavno-naučnog veća Odseka RT-RK. Rad je urađen pod mentorstvom prof. dr Jelene Kovačević.

Na početku razgovora, autor rada Nenad Pekez se osvrnuo na prethodni istraživački projekat, gde ga je privukao rad sa mikrokontrolerom koji se koristi za razvoj audio uređaja, zbog čega se i pridružio istraživačkom timu čiji je rezultat i nagrađeni rad.

Govoreći o nagrađenom master radu, Nenad objašnjava da se ispostavilo da je prilikom testiranja uređaja za snimanje i reprodukciju audio signala, koji se razvijaju u okviru istraživačkih projekata Instituta RT-RK, potrebna dodatna elektronika.

“Svi ti uređaji imaju veliki broj audio kanala. Problem je što računari preko kojih programiramo te uređaje, najčešće imaju dva audio kanala, što znači da možemo da testiramo samo slučajeve koji imaju tako mali broj audio kanala, a poznato je da uređaji koji se ovde razvijaju, npr. kućni bioskopi, imaju više od 10 zvučnika”, kaže Nenad Pekez i dodaje da je time potrebna i dodatna elektronika, koja bi obezbedila da se preko računara dostavi toliki broj signala (audio kanala).

Nenadov zadatak je u okviru rada bio da projektuje uređaj koji će moći da se spoji sa  računarom i da pušta proizvoljan broj kanala, da radi na velikom broju audio-frekvencija (frekvencija odabiranja).

On objašnjava da već postoji uređaj – video greber RT-AV4K, koji je napravljen na Institutu RT-RK, na osnovu čije arhitekture je rađen uređaj u okviru projekta u kojem je učestvovao.

“Generalno postoji manjak te dodatne elektronike, i na tržištu se jako teško dolazi do takvih uređaja. Postoji određeni APx uređaj koji služi za to, ali on nije baš napredna tehnologija, glomazan je i skup. Mi smo zamislili da naš uređaj bude kompaktan, što je moguće jeftiniji i da ima neke ključne funkcionalnosti koje su nama bitne za testiranje audio uređaja“, naveo je Nenad.

U okviru projekta Nenad je radio softver za taj uređaj. Kako navodi, u razvoju softvera najkompleksniji zadatak je bila implementacija veza sa računarom, koja se ostvaruje preko Eterneta.

“Mrežno programiranje i komunikacija preko Eterneta je prilično kompleksna oblast, i za realizaciju tog dela zadatka mnogo su mi pomogla znanja usvojena na trećoj i četvrtoj godini, u okviru kursa Osnovi računarskih mreža 1 i 2“, naglasio je Pekez.

Drugi deo zadatka se odnosio na spregu sa audio periferijama, odnosno preko Eterneta su dobijali podatke od računara koje su morali da propuste do audio uređaja koji se testiraju (da puštaju i snimaju signale). Za realizaciju tog audio dela morao je dobro da nauči kako se programira sa DMA kontrolerima.

“Čim se spomene DMA, podrazumeva se način na koji se podaci prenose, od memorije do hardvera, znači, do audio periferija. Tu sam poprilično kopao sam, jer ni na jednom predmetu na fakultetu nismo imali priliku da programiramo sa DMA kontrolerima, tako da je to bila duga kompleksna celina, kojoj sam morao da posveti dosta vremena“, rekao je Pekez.

On dalje kaže da je celokupan projekat obuhvatio pravo (embedded) namesko programiranje.

„Projekt je bio zaista odličan, i za godinu dana koliko smo radili na njegovoj realizacji, dobio sam praktična i kompleksna znanja i mnogo kockica mi se sklopilo kada je u pitanju znanje stečeno tokom prethodinih godina studija“, naveo je Nenad i dodao da su on i njegove kolege u timu imali dosta slobode u radu. Kako su radili sa tehnologijama sa kojima do tada nisu imali iskustva, morali su sami da istražuju.

„Generalno na netu nema mnogo informacija o namenskim (embedded) sistemima, tako da se stvari uče u hodu, kopa se, grebe. Kad nemate iskustva u toj oblasti, tu ima i mnogo lutanja, nije postojao neki sistematičan način funkcionisanja, ali sada imam više iskustva i znam šta me čeka u takvoj situaciji“, naveo je Nenad.

Kada  reč o pisanju rada, Nenad kaže da tu genaralno nije imao većih poteškoća, zbog toga što mu je hobi pisanje. Najteže je zapravo bilo od mnoštva detalja izvući najbitnije segmente. On se fokusirao na opisivanje samog uređaja, najopštije hardvera i softvera, s ciljem da to ne bude previše komplikovano.

„Pitanje je kako se postaviti, šta ti je referentna tačka kod pisanja rada. Meni je ideja bila da što više ljudi koji nisu u ovom poslu razumeju to što sam opisivao u radu. Zato je bilo važno i da se stil pisanja prilagodi tom konceptu“, naveo je Nenad.

Nenad još kaže da je trenutno deo tima koji se bavi integracijom na sistemskom nivou, odnosno rade na implementaciji algoritama koji obrađuju audio signale i oni od toga prave razne module, dekodere, to jest obrade. Njegov tim u suštini radi na tome da module, kojih ima mnoštvo, sklapa u jedan i pravi od svega toga nešto funkcionalno.

„Kada određeni kupci odluče da kupe čip za neki svoj uređaj, mi smo ti koji ćemo im pomoći kao podrška da to ugrade, da ožive čip na svom hardveru, da „svira“ kod njih“, objažnjava Nenad i dodaje da je boravio nekoliko dana u Kini gde je bio podrška za implementaciju čipa za Soundbar.

Na kraju ističe da rad nije pisao zbog nagrade, ali da priznanje koje je dobio svakako prija, jer je potvrda da je na dobrom putu. U budućnosti sebe vidi u akademskom svetu zbog čega je upisao doktorske studije.