Nekadašnji student Odseka za računarsku tehniku i računarske komunikacije (RT-RK), Nemanja Jovanović, danas je na doktorskim studijama na Aalto univerzitetu u Espou, u Finskoj, gde se usavršava u oblasti svemirske robotike. Trenutno je deo tima koji radi na izradi dva finska nano-satelita - Aalto-1 i Aalto-2, koji bi trebalo da budu lansirani krajem leta, a angažovan je i na još nekoliko projekata u oblasti svemirskih tenologija.

- Tokom bečelor, a potom i master studija na Odseku RT-RK, stekao sam veoma dobru osnovu i korisna znanja za dalje usavršavanje. Posebno bih izdvojio specifičan oblik izvođenja nastave na četvrtoj godini studija, koji podrazumeva tronedeljne intenzivne kurseve tokom kojih se obrađuje samo jedan predmet – rekao je Nemanja Jovanović i dodao je tako naučio da je za kratko vreme moguće ovladati znanjem koje može uspešno da se primeni u izradi manjeg projekta. - To iskustvo mi i danas pomaže da odredim kada je vremenski bezbedno uvoditi nove pristupe i tehnologije u projekte, a kada se treba pridržavati starih i oprobanih metoda – rekao je Nemanja Jovanović.

Do interesovanja za svemirske nauke i tehnologije Nemanja je došao posredno. Kako navodi, tokom srednje škole i studija na Odseku RT-RK, aktivno je učestvovao na takmičenjima EURobot. Tako je stekao značajna iskustva i znanja iz robotike, koja  je po završetku master studija na Odseku RT-RK želeo i formalno da upotpuni na nekom od svetskih univerziteta.

- U potrazi za mogućnostima daljeg usavršavanja konkurisao sam na tri različita Erasmus-Mundus programa, od kojih su mu za dva ponuđene stipendije.  Odlučio sam se za dvogodišnji SpaceMaster program, koji je u ponudi imao i svemirsku robotiku – rekao je Nemanja.

Usavršavanje je započeo na Julius-Maximilians univerzitetu u Vircburgu, u Nemačkoj, gde je sa 48 studenata iz celog sveta izučavao osnove svemirske fizike, orbitalne dinamike, satelitskih podsistema i generalan uvod u inženjering sistema. Potom je školovanje nastavio na Lulea univerzitetu u Švedskoj, gde je šet meseci proveo unutar polarnog kruga u gradu Kiruni.

- U Kiruni smo imali ozbiljniju obradu fizičkih pojava u solarnom sistemu, izučavali smo uticaj svemirskog okruženja na materijale, elektronske uređaje i ljude. Bavili smo se i radarima, pa smo imali priliku da radimo atmosferska merenja sa radarom prečnika 32 metara. Kiruna je vrlo povoljna lokacija za izučavanje Zemljine atmosfere, a naravno fokus je na istraživanju polarnih svetlosti – rekao je Nemanja i dodao da se osim radara u blizini nalaze i Esrange lansirni centri za stratosferske balone i merne rakete, pa je imao priliku da uživo posmatra i raketno lansiranje.

Tokom boravka u Kiruni, zanimljivosti je bilo i izvan univerzitetskog kampa.

- Snega je bilo na pretek. Prvih dana smo se teško snalazili u gradu i često gubili. Problem je bio naći orijentire kad je sve pod snegom, i od beline nismo mogli lako da razaznamo gde se nalazimo. Česte su bile i hladnoće ispod minus 20 stepeni – kazao je Nemanja i dodao da su na njega ubedljivo najjači utisak ostavile polarne svetlosti.

- Aurore slabijih inteziteta bile su redovna pojava, na njih se lako naviknete i nakon nekoliko dana više ne obraćate pažnju. Jače aurore su sasvim druga priča, i zaista izuzetan prizor. Imali smo i belih noći, kada smo otkrili dodatnu korist od rudnika pored grada. Naime, svake noći oko 1.20 sati, uglavnom dve detonacije iz rudnika su potresale grad. One su nam bile vrlo koristan podsetnik da je kasno, kada to već nismo mogli da ocenimo pomoću spoljašnjih uslova – rekao je Nemanja.

Danas je Nemanja na doktorskim studijama na Aalto univerzitetu u Finskoj, gde se specijalizuje za inženjera svemirske robotike. Istoveremeno, član je univerzitetskog tima koji radi na izradi nano-satelita Aalto-1 i Aalto-2, koji treba da budu lansirani do kraja leta.

- U slučaju da ne dođe do značajnijih pomeranja rasporeda, Aalto-1 će biti prvi satelit koji je u potpunosti razvijen i proizveden u Finskoj – rekao je Nemanja i dodao da je na razvoju satelita učestvovao delimično, bazirajući se uglavnom na “Hardware In the Loop” testiranja sistema orijentacije, a radio je i na razvoju softvera. S druge strane, za Aalto-2 je razvio algoritme za upravljanje orijentacije kroz svoj master projekat, a kasnije je započeo i razvoj softvera za satelit i preuzeo ulogu inženjera sistema u okviru projekta.

Pored rada na Aalto-1 i Aalto-2 satelitima, među, za sada, najvažnijim projektima u koje je Nemanja uključen jeste i razvoj multimedijlanog satelita povodom stogodišnjice finske nezavisnoti.

- Ovaj satelit je zamišljen više kao potpora za medijski performans, nego kao naučno-istraživačka misija. Pokušaćemo da povežemo sistem virtuelne realnosti sa njim, dajući mogućnost da se direktno posmatra Zemlja i okolina iz svemira – rekao je Nemanja i dodao da se realizacijom ovog projekta može mnogo naučiti o mogućim granicama razmene multimedijalnih sadržaja iz orbite.

Dok uspešno gradi karijeru inženjera svemirske robotike, za Nemanju je najbitnije da shvati gde su mu granice i da uspešno održava broj obaveza i projekata u koje je uključen.

- Trenutno se ponekad zapitam da li mogu sve da postignem, a nove prilike, ideje i mogući projekti se pojavljuju – kaže Nemanja i dodaje da ne postoji formula pomoću koje se može izgraditi karijera, već svako mora da nađe svoj način, u zavisnosti od intersovanja.

- Moj lični pristup, iako ga dugo vremena nisam ni bio svestan, je uglavnom bio da stičem široko znanje, umesto usko usmerenog kao što se često nudi na današnjim univerzitetskim programima. Spojio sam nekoliko oblasti kroz svoje obrazovanje i danas radim na izazovima čije rešavanje zahteva različite pristupe. Za neke probleme možda i nemam potrebno predznanje, ali savršeno komforno se osećam dok prelazim preko granica između oblasti i kombinujem ih –  rekao je na kraju Nemanja Jovanović i dodao da bi onima, koji imaju slične želje, umesto saveta ponudio svoje iskustvo, kao potvrdu da to može biti uspešan i pravi put.

^{_{Sva prava na autorsko delo/tekst zadržava RT-RK prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima.}}