O različitim novim izazovima u autonomnoj budućnosti vozila i o konceptima na kojima Institut RT-RK radi u sferi autonomne vožnje, na ovogodišnjem sajmu poslovnih mogućnosti i stručnih praksi - KONTEH 2018, studentima i budućim inženjerima, govorio je doc. dr Milan Bjelica.

„Danas učestvujemo u novoj revoluciji koja podrazumeva autonomnu budućnost kada je u pitanju mobilnost vozila. To znači da su pred nama veliki izazovi kako da kreiramo algoritme, obavimo integraciju, napravimo da vozilo bude bezbedno, kako bismo mogli da uživamo i opustimo se u vožnji automobilom, kao što smo danas opušteni kada letimo avionom“, rekao je doc. dr Bjelica i dodao da Institut RT-RK sa svojim partnerima radi na novim konceptima koji uključuju potpuno odsustvo vozača, poput kokpita gde je iskustvo putnika u vozilu potpuno fokusirano na relaksaciju, na odmor, na uživanje u multimedijalnim sadržajima, dok nas vozilo vozi od tačke A do tačke B.

Gde smo trenutno?

Milan Bjelica dalje kaže da su, kada govorimo o današnjoj klasifikaciji nivoa automatizacije vozila, koja se numerički prikazuje od 0 do 5, Institut RT-RK i svet na nivou 3.

„Na nultom nivou su vozila koja nemaju nikakav stepen autonomije, kojima upravlja čovek, od kontrole pravca, kočnice, gasa. Sledeći nivo, sa vozilima koja su već deceniju i po na tržištu, ima funkcije olakšavanja vožnje, poput servo volana i kontrole ubrzavanja. Tu smo oslobođeni direktnog upravljanja mehaničkim sklopovima, koje sada kontrolišu određene elektronske jedinice, ali smo mi i dalje ti koji voze automobile“, objašnjava doc. dr Bjelica.

Kako dalje navodi, nivo 2 uključuje pomoć u vožnji. Taj nivo poseduje izvesne funkcije koje mogu da zamene vozača, poput tempomata, ali i novije funkcije u poslednjih 5-6 godina, kao što je držanje odstojanja – automatsko kočenje,  praćenje trake i drugo.

„Na nivou 2 automatizacije vozač kontroliše vožnju u potpunosti, samo što ima sve te pomoćne sisteme na raspolaganju“, kazao je doc. dr Bjelica dodajući da automobil Tesla S ima veoma razvijen ovaj nivo automatizacije. 

Na nivou 3, gde je Institut RT-RK trenutno sa svojim iskustvima, kreirana je potpuno autonomna vožnja, ali pod unapred definisanim uslovima u određenim situacijama. Kako Bjelica navodi,  vozač mora i dalje da kontroliše vožnju u smislu da je tu da preuzme upravljanje u bilo kom trenutku ako se to od njega traži.

„Dok je autonomna vožnja aktivna vozač ne mora da obraća pažnju na put i to je ogromna razlika u odnosu na nivo 2“, kazao je Bjelica navodeći kao primer traffic jam pilot za Audi A8 2018, na kojem je Institut RT-RK radio sa partnerom TTTech.

Prikazujući mogućnosti novog traffic jam pilot-a, Bjelica navodi da kada je dovoljno bezbedno za taj nivo autonomije, vozač dobija notifikaciju za određenu autonomnu funkciju koju može da aktivira  pritiskom na dugme u centralnoj konzoli, i dalje ne mora da vodi računa o upravljanju.

Kada uslovi za određenu autonomnu funkciju prestanu, od vozača se zahteva (notifikacija u klaster ekranu) da preuzme upravljanje, a ako te ne učini automobil će se zaustaviti sa strane i uključiti žmigavce.

„U ovom vremenskom trenutku smo u stanju da napravimo bezbednu funkciju autonomije nivoa 3. Koncept bezbednosti u auto industriji je veoma važan i to utiče i na razvoj softvera i na kompletna rešenja koja se bave autonomijom“, kazao je doc. dr Bjelica.

Šta nas čeka u budućnosti?

„Kada govorimo o budućnosti i prelasku na nivo 4, tu podrazumevamo potpuno autonomno vozilo. Ne moramo da imamo vozača, ali to vozilo može da se koristi u unapred definisanim slučajevima vožnje, kao što je gradski prevoz, transport robe, prevoz na tačno određenim deonicama puta, tamo gde imamo trake rezervisane za takav vid vožnje, odnosno ne u svim mogućim uslovima“, naveo je doc. dr Bjelica dodajući da je krajnji cilj potpuno autonomno vozilo na nivou 5, koje obavlja upravljanje bez vozača, po svim putevima kao i u ekstremnim uslovima.

On dalje ističe da se Institut RT-RK dominantno bavi softverom sistemskog i srednjeg nivoa, a do neke neke mere i aplikativnim softverom za specifične namene poput ovih za autonomna vozila i iskustva koja putnici imaju u tim vozilima.

„Danas tipičan automobil ima automobilske magistrale CAN (HS-CAN), LIN za vezu sa senzorima, a sve više se u automobile uvodi i Ethernet. Tu govorimo o puno različitih elektronskih kontrolnih jedinica za usko specifične funkcionalnosti, bilo da je to kontrola klimatizacije, zaključavanja i otključavanja vrata, izmene brzina upravljanja motora, a u novijim vozilima imamo i detekciju osoba u vozilu, telematiku, mogućnost da gledamo televiziju, video i multimedijalni sadržaj, i slično“, navodi doc. dr Bjelica i dodaje da će funkcije autonomne vožnje zahtevati dodavanje novih elektronskih jedinica, poput sistema za nadzor vozača, kamere koja prati put ispred i iza, različitih ultrazvučnih i radarskih senzora za detekciju okruženja vozila.

„Naravno, tu je i blok za senzorsku fuziju koji sve to treba da objedini u jednu celinu, da praktično osigura da su svi signali koji dolaze sa različitih senzora, vremenski poravnati i da mogu kao takvi da se sa visokim nivoom pouzdanosti koriste u algoritmima za autonomnu vožnju“, kazao je doc. dr Bjelica dodajući da se ovde zapravo dešava objedinjavanje funkcija čija je posledica sve više softvera, a time i posla za one koji odluče da se bave ovom strukom.

Bjelica je na kraju dodao da Institut RT-RK učestvuje kako u industrijskim tako i u istraživačkim projektima za automobilsku industriju sa 1000 inženjera u 4 razvojna centra, Novom Sadu, Beogradu, Osijeku, i Banja Luci.