You are here

Iz njihovog ugla

Veselin: Priča oko IVY (In Vehicle Infotainmenttima) istraživačkog projekta, koji je okupio na 12, počela je tako što smo na kraju treće godine imali napredni kurs iz Linux-a, po čijem završetku smo došli na ideju da radimo infotainment u vozilu. Zapravo, toj ideji su „kumovali“ doc. dr Milan Bjelica i inženjer Tomislav Maruna.

Rad na prvom pravom istraživačkom  projektu, bio je za sve nas potpuno novo iskustvo, jer smo do tada radili samo projekte koji su bili u vezi sa ispitima, a sada smo se našli u pravom radnom okruženju. Istina, prvo smo pomislili da ćemo smetati ljudima, ali vrlo brzo se ispostavilo da je saradnja sa asistentima i senior inženjerima izuzetno kvalitetna, i sve vreme smo imali njihovu maksimalnu pomoć i podršku. To je, u mom slučaju, bilo i presudno da se kasnije usmerim na Odsek RT-RK.

A što se  projekta tiče...

Bilo smo podeljeni u dva tima. U AMV middleware timu su bili Kristina Omerović, Tijana Srejić, Ivana Nikolić, Nikola Popović, Ognjen Đekić, Aleksandar Dakić i Mihajlo Jovanić i Miloš Ilić, dok u infotainment tim činili Radivoje Osojić, Jasmina Pešić, Joakim Janjatović i Veselin Gojak.

Deo IVY tima kojem sam i ja pripadao radio je algoritme za okruženje vozila i za nadgledanje vozača, dok je drugi deo razvijao middleware pomoću kojeg će se dalje pisati algoritmi koje smo mi radili. Ja sam radio razradu demonstrativnog algoritma sistema okruženja vozila zajedno sa Joakimom, uz podršku i pomoć asistenata, i stručnih inženjera seniora, i to što smo radili kasnije je prikazano na konferenciji u Las Vegasu.

Ognjen: Mi iz AMV middleware tima radili smo na namenskoj ploči. Bavili smo se zapravo razvojem framework-a za razvoj algoritama koji bi trebalo da budu portabilni na više platformi koje se proizvode za budućnost u auto industriji. Ja sam razvijao direktno middleware, dok su ostali koristili middleware da pišu algoritme koji su njime portovani, razvijali klase i drugo. Najteže mi je bilo da se upoznam sa setom alata kojim sam Vendor SDK razvija te njihove algoritme. A najzanimljivije mi je bilo smišljanje arhitekture softvera middleware-a, pošto se početna zamisao dosta menjala kao se ulazilo u proces rada.

Slobodno mogu reći da će budući studenti moći da koriste taj middleware za brže pisanje algoritama.

Veselin: A ono što je za sve nas bilo posebno značajno jeste to što se tokom rada na projektu javila saradnja sa Qualcomm-om, kompanijom u oblasti mobilne telefonije, koja je odlučila da proširi poslovanje proširi na automobilsku industriju. Raditi na novoj platformi za automobilsku industriju  - 820a, koja tek treba da uđe u serijsku proizvodnju i da se ugrađuje u vozila od 2020. godine, zaista je krupan zalogaj, a za nas koji nikada nismo radili na tako ozbiljnim projektima bila je stvar prestiža biti deo tima koji radi na tom poslu.

Istovremeno, ta saradnja je doprinela i daljem usavršavanju znanja i sticanju novih veština, jer smo prvi put imali sastanke sa inženjerima Qualcomm-a, naravno, putem Skajpa. Sastanci su bili odlična prilika da se upoznamo sa radom njihovih top inženjera, da vidimo da li zaostajemo u radu za njima ili ne, i mogu reći, da u nekim segmentima, apsolutno možemo da se „nosimo“ sa njima. Posebno je zanimljivo bilo kada smo na zajedničkim sastancima oko napretka na projektu u hodu rešavali  probleme na koje smo i mi i oni nailazili u radu.

Kada sam prvi put čuo šta treba da radim, to mi je izgledalo kao nemoguća misija. Zapravo, svi smo bili u panici da li ćemo moći da izvedemo zadatak. Neki od nas su bili manje ili više upućeni u materiju, ali nije bilo onog ko je bio sto odsto siguran da će izneti materiju. Ali, kao što već rekoh, imali smo kvalitetnu podršku, tako da ni buduće generacije ne moraju da brinu oko razrade projekta, jer će sigurno dobiti stručnu podršku.

Veselin: Posebna priča je ekskurzija na koju smo išli, to jest učešće na konferenciji i sajmovima u Berlinu i Amsterdamu.

Po završetku rada na projektu, usledio je za nas ne baš drag zadatak, a to je pisanje radova, jer većina inženjera više voli da radi, nego da piše radove za konferencije. I taj deo posla smo, verujemo, uspešno savladali uz podršku Gordane Velikić i profesora Bjelice, ali i starijih kolega koje već bile u našoj koži.  Radove smo izlagali na IFA u Berlinu. Nije bilo svejedno izlagati rad pred mnogo ljudi, ali i to je na kraju ispalo kako treba, nije bilo toliko strašno kao što smo mislili. Na kraju, pisanje radova za konferencije mnogo nam je značilo kasnije kada smo počeli da pišemo diplomske radove.

Ognjen: Na sajmu potrošačke elektronike u Berlinu imali smo priliku da vidimo svetske premijere projekata koji još nisu objavljeni u javnosti. Za one koji vole tehnologiju takvim sajmovima je „raj za oči“. Tu smo imali priliku i da upoznamo mnogo mladih iz zapadne Evrope i da čujemo šta oni rade. I drugi deo ekskurzije je bio je bio zanimljiv, ali o tome <osmeh>...

Veselin: Sad, kada po završetku rada na projektu sumiram utiske, najzanimljivije mi je bilo to što smo od nule učestvovali u razradi algoritma, bukvalno od pravljenja modela zajedno sa hardverskim odeljenjem na Institutu RT-RK do razrade samog softvera.

Ognjen: Tokom rada na projektu svi smo bili jedan tim, što je mnogo značilo u situacijama kada nešto u radu zaškripi. Da, naša dobra komunikacija je bila od presudnog značaja.

Veselin: Uglavnom svaki projekat ima dalja unapređivanja. To što smo mi radili u okviru IVY projekta ima svoje odjeke u industriji. Danas, jedan deo nas sarađuje sa mlađim studentima, i trudimo se da im pomognemo kao što su nama pomagale starije kolege, dok je drugi deo angažovan na novim projektima u novim timovima.