Pred sam kraj treće godine, kada smo se već počeli osećati kao inženjeri, iako to još uvek nismo bili, Institut RT-RK u saradnji Fakultetom tehničkih nauka predstavio nam je nov istraživački projekat Catch45. Glavni cilj bio je da steknemo iskustvo na polju automobilske industrije i odmah smo videli da će biti priče o optimizaciji na grafičkim karticama, o veštačkoj inteligenciji i mnogim drugim stvarima. Ipak, ono najvažnije krilo se u samom imenu projekta - Catch45, gde 4 i 5 predstavljaju najviše nivoe autonomne vožnje.

Projekat je krenuo krajem jula i sam početak protekao je u upoznavanju oblasti kojom ćemo se baviti, pa nije bilo zahtevno za kolege koji nisu stigli da “očiste” godinu u junu. Kako bismo se upoznali sa alatima, na početku smo dobijali jednostavnije zadatke. Za razliku od naših kolega koji nisu učestvovali u projektu, leto smo proveli u radnoj atmosferi, ali imali smo i slobodne dane za odmor. Ipak, bilo je potrebno da svi budemo prisutni, kako bismo zajedno prošli kroz uvod u projekat Catch45.

Tokom septembra prešli smo na malo ozbiljnije teme - dobili smo gotovu mrežu, koju je trebalo da dorađujemo, i gotov projekat za prepoznavanje vozila, koji je trebalo optimizovati. Na osnovu ovih tema, interno smo se podelili u dve grupe. Mnogo smo učili, mogo smo čitali i istraživali - što se i očekuje u okviru jednog istraživačkog projekta. Bilo je zabavno, ali i izazovno uskladiti sve obaveze. Vrlo brzo smo se navikli da 8 sati dnevno provodimo na Institutu, ali kada su krenula predavanja taj broj sati se uskladio sa obavezama na fakultetu. Na našem odseku 4. godina je realizovana u vidu blokovske nastave - jedan predmet se sluša 2 do 3 nedelje, pa se polaže ispit, a zatim kreće naredni predmet. Naravno, ispite je moguće polagati i za vreme ispitnih rokova. Mi koji smo učestovali na projektu Catch45 bili smo delimično ili potpuno oslobođeni polaganja nekih ispita, a to je zavisilo od toga koji profesor nam je u kojoj meri priznao rad na Institutu. Period kada su se poklopila predavanja, polaganje ispita i rad na projektu bio je vrlo zahtevan i izazovan, ali iskustvo i znanje koje smo imali priliku da steknemo, vredi uloženog truda i odricanja. Tokom trajanja ispitnog roka, deo vremena koji smo provodili na Institutu odvojili smo za pripremu ispita. Krajem godine spremali smo demo, što takođe pamtimo kao veliki izazov, jer je pred nas postavljen vremenski rok.

Početkom letnjeg semestra ušli smo u opušteniju fazu projekta. Ranije pomenuti program za prepoznavanje vozila smo optimizovali, pa smo prelazili na novi zadatak. Istraživali smo o virtualnim okruženjima, odnosno o simulacijama gde se oponaša gradska sredina, što nam je omogućilo da na lokalnom računaru generišemo slike iz saobraćaja. Ovo nam je bilo interesantno za treniranje i testiranje neuronske mreže.

Tokom letnjeg semestra pokušali smo saradnju sa studentskim timom iz Minhena, ali nam je druženje išlo bolje nego sama saradnja, što je ostalo kao lepo i pozitivno iskustvo. Sredinom semestra dobili smo teme radova za učestvovanje na ICCE konferenciji u Berlinu. Za pisanje ovih radova postavljeni su visoki kriterijumi, pogotovo za studente osnovnih studija, tako da je rad na njima bio izazov. Teme smo dobili na osnovu onoga što smo radili na projektu, pa je to bilo potrebno sumirati na 3 do 4 strane. Bilo je potrebno pročitati veliki broj radova, kako bismo ono što smo napisali uporedili sa trenutnim stanjem u nauci. Naravno, pored radova bavili smo se i projektom. Pred kraj semestra na spisak obaveza smo dodali i pisanje diplomskih (bečelor) radova. Tih mesec dana bili su najizazovniji period na projektu, ali mi smo se uspešno izborili sa svim izazovima. Diplomirali smo, završili radove za konferenciju, završili projekat i sredinom avgusta smo se i zaposlili.

U septembru smo otišli u Berlin na ICCE konferenciju i izložili svoje radove. U Berlinu smo upoznali kolege iz industrije i čuli čime se bave inženjeri iz Japana, Nemačke, Italije i drugih država.

Za one koji ovo čitaju kako bi se informisali o stipendiji koju smo primali - žao mi je, ali to nije tema ovog teksta. Cilj ovih projekata nisu finansijski benefiti, cilj je da steknete godinu dana praktičnog iskustva još pre diplomiranja.
Ukoliko me pitate da li je bilo lako? Nije. Radili smo, ponekad i po 11 sati. Nervirali smo se. Na kraju, ukoliko me pitate da li je vredelo? Jeste. Videli smo kako je raditi u timu, kako funkcionišu istraživački projekti, naučili smo da koristimo nove alate, objavljeni su nam radovi na konferenciji, što može biti presudni faktor ako želite da nastavite studiranje u inostranstvu. Kako smo se slagali? Nekad bolje, nekad lošije, ali na kraju smo postali jedan tim.

Pitaš se da li je ovakav tip projekta i za tebe? Ukoliko želiš da radiš i da stičeš nova iskustva, onda definitivno jeste.