Povodom uspešnog završetka zimskog semestra, u prostorijama Odseka za računarsku tehniku i računarske komunikacije organizovano je okupljanje demonstratora angažovanih na nekoliko predmeta: LPRS 1, SPPuRV 2 i OOP 2. Dvadesetak demonstratora, kao i njihovi profesori i asistenti, neformalno su se družili, počastili i razmenili iskustva i utiske koja su stekli tokom prethodnog semestra.

Da podsetimo, demonstratori su kao pomagači na pojedinim predmetima na Odseku uključeni već tri godine, a njihova uloga je da studentima nižih godina budu na raspolaganju u vidu pomoći oko laboratorijskih vežbi. Mladi demonstratori koji su se ovom prilikom okupili učestvovali su u vežbama u proseku četiri časa nedeljno, tokom celog prethodnog semestra.

Da je uključivanje studenata završnih godina u nastavu na ovaj način višestruko korisno za sve strane, slažu se svi koji su učestvovali.

“Istakao bih, pre svega, veći kvalitet nastave na računarskim vežbama, s obzirom na to da uz demonstratore i asistente studenti mnogo brže dobijaju pomoć. Takođe, mnogo manje vremena se gubi na tehnikalije, poput situacija kada ne radi alat. Time se fokus stavlja na materiju samog predmeta, odnosno vežbi”, rekao je prof. dr Ivan Kaštelan, dodavši da ništa manje značajna nije ni činjenica da su demonstratori svega godinu ili dve stariji od studenata, te vršnjačka bliskost olakšava neposredniju međusobnu komunikaciju.

Profesori su dodali da su vrlo pozitivno iznenađeni kvalitetom znanja i umeća demonstratora, iako su s početka imali bojazan kako će to izgledati, te da su demonstratori izuzetno dobro obavili posao koji im je poveren. Ovaj podatak ne treba da čudi, jer su to najbolji studenti iz svoje generacije.

“Iz iskustva sad već možemo da zaključimo da je jako bitno da ljudi koji rade sa studentima budu generacijski bliski sa njima. Naravno, potrebno je da demonstrator bude zainteresovan za rad i da ima već ostvarene dobre rezultate u radu sa tom tematikom. Nakon što se ovaj predmet završi, mi stičemo uvid koji su studenti postigli najbolje ocene, te im se javljamo sa ponudom da postanu demonstratori. Povremeno bude i dobrovoljaca koji se sami jave, ali u osnovi ih mi biramo. Sa onima koji su zainteresovani, pravimo dalji dogovor za naredni semestar”, kaže prof. dr Nebojša Pjevalica.

Tokom ovog susreta, demonstratorima su uručeni simbolični pokloni, kao vid zahvalnosti za angažovanje tokom prethodnog semestra.

“Bio sam demonstrator na predmetu LPRS 1, imao sam dva termina nedeljno po dva ili tri časa. Pomagao sam studentima oko rešavanja zadataka. Rekao bih da je studentima odgovaralo da im još neko pomaže, jer često mnogo njih ima pitanja, pa asistent ne može sve sam da postigne", opisuje Dejan Bogdanović, student 3. godine, koji se već ranije našao u ovoj ulozi, a razmišlja i da se opet prijavi.

Milana Todorović takođe je među demonstratorima koji su veoma zadovoljni proteklim iskustvom.

"Mislim da je studentima naše prisustvo bilo jako korisno, jer nisu morali da čekaju na pomoć. S mog aspekta, ovo je bilo jako dobro iskustvo, a posebno je značajno ukoliko neko planira da bude asistent, da u praksi vidi kako izgleda. A to jeste nešto o čemu razmišljam", kaže ova studentkinja.

Njen kolega Zdravko Dugonjić, koji je bio demonstrator na predmetu OOP 2, takođe je zadovoljan stečenim iskustvom.

"Pomagao sam glavnom asistentu koji je vodio vežbe, tako što sam bio tu za studente kojima je potrebna neka vrsta pomoći vezana za temu ili u radu sa samim računarom. Naravno, odgovarao sam i na njihova pitanja, čak sam mogao i da bodujem njihov rad i zalaganje. Taj deo je za mene bio malo nezgodan, jer to nije lako proceniti, sada razumem profesore i asistente. Sve ovo smatram prijatnim iskustvom. I moja generacija je prošle godine imala svoje demonstratore, što nam je bilo korisno, jer smo se slobodnije obraćali vršnjacima. Ova vannastavna aktivnost je svakako od jednih iz kojih može mnogo toga da se nauči", izjavio je Zdravko, student 3. godine, prenoseći sveopšti utisak da je sa ovom praksom potrebno nastaviti i ubuduće.