Prateći potrebe industrije, RT-RK odsek je i ove godine realizovao petodnevne letnje škole pod pokroviteljstvom RT-RK instituta. Studenti su u periodu 8-12. jula 2019. mogli da usvoje nova znanja iz tri oblasti: Internet of Things, FPGA i AI and Deep Learning in Automotive.

Polaznicima su nakon završene obuke uručeni sertifikati, a utiske iz letnjih škola su sa nama podelili profesori, asistenti i studenti.

Internet of Things

Cilj IoTletnje škole bio je da se studenti upoznaju sa savremenom tehnologijom Interneta Stvari (Internet of Things) i sa Android programiranjem, kao i da naprave intiutivnu aplikaciju za upravljanje pametnom utičnicom. Za rad je korišćena Bluetooth Low Energy utičnica, proizvođača OBLO Living.

Kako objašnjavaju asistentkinje Sandra Ivanović i Milica Matić, studenti su se upoznali sa konceptima Android-a, sa kojima se uglavnom niko od njih ranije nije susreo, a potom su razvijalli različite projekte na temu početnog zadatka. Prof. dr Ištvan Pap dodaje da je još jedan od ciljeva škole bio da se studentima pruži uvid u realan razvoj ove tehnologije u industriji.

„Na predavanjima vidimo da studenti osete i cene kada predavači imaju stvarno iskustvo iz industrije. Nedelja dana je relativno kratko vreme da bi oni stekli sveobuhvatno znanje, ali to i nije cilj. Cilj je da im damo jezgro od kojeg oni mogu da krenu, da vide da je dostižno i moguće. Druga bitna stvar je da uvide da kod nas postoje kompanije  koje se bave visokom tehnologijom.“ On dodaje da su kroz letnju školu želeli da podstaknu studente da se angažuju i da nauče nešto i van onoga što je obavezno u okviru redovne nastave, jer će im se na taj način uloženi trud vratiti.

Student druge godine na studijskom programu Računarstvo i automatika, Stefan Mačak, kaže da je tokom pohađanja škole naučio osnove Android programiranja, koje je korisno u programiranju za IoT. Ovo mu je značajno, jer bi u budućem radu voleo da samostalno radi projekte vezane za ovu oblast.

Njegov kolega, Marko Sarić, student druge godine Računarstva i automatike, se prijavio za školu sa ciljem da nauči nešto novo u vezi sa Android programiranjem i da proširi znanje iz JAVA programskog jezika.

Za Taru Jović, studentkinju četvrte godine na studijskom programu Energetika, elektronika i telekomunikacije, glavna motivacija da se priključi IoT letnjoj školi bilo je upoznavanje sa Android programiranjem, koje je kasnije očekuje na master studijama, a sa kojim do sada nije imala priliku da se upozna. Osim toga, pohađanje letnje škole joj je značajno i za povezivanje znanja koja je usvojila tokom dosadašnjeg školovanja.

FPGA

Letnja škola FPGA uvela je studente u osnovne tehnike dizajna integrisanih kola, brzog prototipisanja i testiranja. Polaznici su se upoznali sa načinom na koji se opredeljuje funkcionalnost integrisanih kola, kako se opisuju funkcije koje treba da se izvršavaju, to jest kako se pravi čip. Kako prof. dr Nebojša Pjevalica objašnjava, ono što je ove godine bila novina u okviru FPGA škole jeste uvođenje Intel FPGA tehnologije (Altera) u rad, umesto prethodno korišćene Xilinx tehnologije. On ocenjuje da je veoma zgodno što se ovog puta u okviru laboratorijskog rada služe Intelovim Quartus alatom, koji već duži niz godina predstavlja stabilno okruženje u pogledu korisničkog interfejsa. Kako predavači primećuju, studenti su ove godine već došli sa osnovnim predznanjem iz tehnologija na kojima rade, kao i iz VHDL jezika, te je teorijski deo škole prilagođen naprednim polaznicima. Asistent Miloš Subotić je dodao da su kroz ovu letnju školu nastojali da studentima predoče stvarne zahteve tržišta i da im udele praktične savete u vezi sa onim sa čim su se oni, na fakultetu, sreli samo u teoriji.

Đorđe Novaković, doktorant na studijskoj grupi Merni sistemi, na departmanu za Energetiku, elektroniku i telekomunikacije, kaže da mu je prvenstveno bilo interesantno da uđe u svet FPGA kako bi počeo da radi na implementaciji algoritama.

Student četvrte godine usmerenja Embedded sistemi i algoritmi na departmanu za Energetiku, elektroniku i telekomunikacije, Bojan Pejić, zaključuje da je uz pomoć ove letnje škole postao svestan šta se može postići sa znanjem iz ove oblasti i kakvi su zahtevi tržišta.

Aleksandar Lilić, student osnovnih akademskih studija Embedded sistemi Elektronskog fakulteta u Nišu, navodi da je njegov cilj bio da kroz letnju školu ostvari kontakt sa kompanijom RT-RK i da se približi praktičnim znanjima koje zaposleni u struci imaju. Takođe, nada se i da će mu ovo dobro doći kao uvod u industriju kako bi kasnije na lakši način mogao doći do zaposlenja.

AI and Deep Learning in Automotive

Ove godine jedna od tema je bila i veštačka inteligencija, koja ima za zadatak da omogući potpuno autonomno vozilo. Prema rečima prof. dr Milana Bjelice, alati i algoritmi koji su danas u upotrebi su impresivni i neizbežni, sa tačnošću klasifikacije od preko 95%, što omogućava primenu u različitim scenarijima vožnje. Mali deo ovoga polaznici su iskusili u laboratoriji u okviru letnje škole, gde su samostalno kreirali i koristili neuralne mreže dubokog učenja.

„Institut RT-RK ovaj kurs realizuje zajedno sa NVIDIA Deep Learning Institutom, u sklopu pozicije ambasadora za Univerzitet u Novom Sadu sa naše katedre, što nas svrstava u sam vrh u obrazovnom procesu iz ovih oblasti“, objašnjava profesor Bjelica. Polaznici su tokom prva dva dana prošli kroz zvanični NVIDIA kurs i dobili zvaničan sertifikat da su prošli osnove dubokog učenja u kompjuterskoj viziji, a naredna tri dana su radili na mrežama kao što su klasifikacija rukom napisanih brojeva i klasifikacija saobraćajnih znakova. „Ideja je da studenti nauče da treniraju mrežu, i pored toga, da pokrenu takve mreže i testiraju na nekoj platformi, koja će u našem slučaju biti NVIDIA Jetson platforma koju mi koristimo na projektu, tako da su sada u susretu sa najnovijom tehnologijom. Mislim da im je to baš velika privilegija, da probaju nešto što trenutno nema nigde na fakultetima, ne uči se kao predmet, čak ni na masteru“, rekao je asistent Ninoslav Jovanov.

Asistentkinja Nives Kaprocki navodi da je cilj škole bio da se studenti upoznaju sa osnovama upotrebe dubokog učenja u automobilskoj industriji, jer je to sada veoma aktuelna oblast sa kojom nisu imali priliku da rade u okviru nastave na fakultetu. Osim fokusa na praktičnom radu, velika pažnja je posvećena i teoriji. „Imali smo sreću da smo prvi dan imali i goste iz Osijeka, tako da su studenti dobili i jedno opsežno teorijsko predavanje od strane ljudi koji imaju dosta iskustva s tom oblašću“, rekla je Kaprocki. Još jedan od ciljeva škole, prema njenim rečima, bio je da inspiriše polaznike kojima se ovo svidi da možda prepoznaju svoju budućnost u ovom polju i da kasnije nastave time da se bave.

Studentkinja Jasmina Savić, koja je završila drugu godinu na studijskom programu Računarstvo i automatika, se za letnju školu prijavila jer su je veštačka inteligencija i duboko učenje zainteresovale još dok je pohađala predmet Modeliranje i simulacija sistema. Primenu dubokog učenja u automobilskoj industriji smatra veoma izazovnom, zbog neophodne tačnosti i kompleksnosti razvoja.

Petrović Aleksa, student četvrte godine smera Embedded sistemi i algoritmi, kaže da je kroz letnju školu želeo više da se upozna dubokim učenjem jer je ova tema veoma interesantna i sve je više u primeni.

Milan Knežević, koji je završio drugu godinu Računarstva i automatike, se za kurs prijavio jer ga zanimaju svi segmenti programiranja i posebno mu je značilo što je od predavača iz Osijeka imao priliku da sazna gde se ova oblast primenjuje.