Kratka biografija – kada si postao asistent, kada si upisao doktorske studije, koliko dugo si u nastavi i na kojim predmetima?

U nastavu sam se uključio davne 2014. godine na LPRS1 i LPRS2 predmetu kao saradnik u nastavi. I dan danas se sećam prvih studenata kojima sam držao vežbe, među kojima su asistentkinje Sandra i Milica. Milica je bila u jutarnjem, a Sandra u večernjem terminu. Doktorske studije sam upisao sam upisao 2015. i 2016. godine bio biran u zvanje asistenta. Od tada sam bio asistent još i na predmetima SPPuRV1, SPPuRV2, OAiSDSP1 i OAiSDSP2.

Koje oblasti su primarno predmet tvog interesovanja?

Interesovanja su mi razna iz oblasti elektrotehnike i računarstva. Prevashodno su tu namenski računari, čime se mi na RT-RK odseku i najviše bavimo. Prevashodno zbog svojevrsnog spoja elektronike i programiranja koji se provlači kroz namenske računare, pogoto u FPGA oblasti. To me je povuklo da se bavim medicinskom elektronikom, gde je potrebno razumeti fizički problem koji se rešava, izvršiti proračune, izdizajnirati elektroniku, isprogramirati digitalnu obradu signala, očigledno da tu treba biti i pedantan inženjer jer su ljudski životi u pitanju pa greške su manje dozvoljene nego inače, a uz to postoji i ta altruistička nota da se može pomoći ljudima. Vremenom sam u oblasti medicinske elektronike došao do teme mikrotalasne tomografije koja mi je bila i tema doktorske disertacije.

Šta je centralni deo tvoje doktorske disertacije?

Mikrotalasna tomografija je metoda skeniranja gde se putem mikro talasa skenira unutrašnjost nekog objekata. Tom metodom se može u medicini snimati da li čovek ima tumor. Brojna je naučna literatura iz ove oblasti i nakon pročitanih 50 radova imao sam ideju kako mogu da napravim naučan doprinos. Pošto je glavni razlog za širu primenu mikrotalasne tomografije velika računarska zahtevnost algoritma za skeniranje, često se pristupa žrtvovanju preciznosti algoritma radi kraćeg vremena izvršavanja. Rešenje u mojoj doktorskoj disertaciji je korišćenje kvadratnih spiralnih antenama, koje su novitet u ovoj oblasti. Odabir kvadratnih spiralnih antena smanjuje računarske resurse potrebne za algoritam skeniranja, dok se zadržava ili povećava preciznost u odnosu na druga rešenja. Moje rešenje komore sam proverio u računarskoj simulaciji i napravio fizički prototip sa osnovnom funkcionalnošću skeniranja.

Da li planiraš da znanja koja si stekao na osnovu izrade svoje doktorske disertacije, dalje produbljuješ u okviru nekih posebnih industrijskih projekata?

Planiram da radim i dalje na ovoj temi, a imam i studenata zainteresovanih za istraživanje u ovoj oblasti. Definitivno, znanja iz ove oblasti su široka i primenjujem ih i u drugim oblastima, uključujući i jedan projekat iz oblasti fizike na kojem radim. Svakako, samo umeće istraživanja koje sam naučio u toku izrade disertacije jeste jedan od najvećih alata koji inženjer može da upotrebljuje u svakodnevnom radu.