You are here

Opis projekta

Magličast oblak

Da vidimo, Stratus kažeš? Tim mladih inženjera stipendista? Sad nije da nije, nekome ko je sklon asocijativnom razmišljanju, što znači svakim radnim danom oko 19 i 10č pojača TV u poslednjoj igri Slagalice i razbije bar tri kolone i konačno rešenje, a pritom je pomalo i vickast, moglo bi da padne na pamet da su ti momci visoko glavom u oblacima zbog stečene stipendije. Ili možda čak da su ti mladi ljudi prerano zabrazdili u izazove praktičnih zadataka struke, pa sad lutaju okolo kao guske u magli.
Ma jok more. 'Si čuo za Računarstvo u Oblaku? Zvuči kao internet caffe za blaženopočivše. E nije nego. Ta grupa, vo vremja ono još uvek studenata, koja se posebno isticala, okupljena je kako bi bio oformljen tim mladih i perspektivnih ljudi sa idejom da im se pruži šansa da svoja znanja upotpune i primene u oblasti Računarstva u Oblaku (Cloud Computing). Čuk, čuk (u glavu). Aaa dakle tako.
Već nakon trećeg semestra postali su stipendisti RT-RK instituta, da bi na trećoj godini studija dobili priliku da u praksi primene znanja koja imaju i steknu nova. Sledstveno tome, najviše vremena dalje su posvetili proučavanju IoT (Internet of Things) tehnologija.  Lord of the Rings? Jeste, Internet of Things.

Koliko inženjera je potrebno da zavrte sijalicu?

Vođa Stratus tima, Milan Tucić, od milošte zvani Milanče, objasnio je šta podrazumeva IoT i kakva su bila iskustva tima tokom rada na ovom projektu. Pritom, istakao je da im je iskustvo starijih inženjera sa instituta, iz oblasti automatizacije kuće, predstavljalo osnovu i dragocenu pomoć u radu. A to zapravo znači da su uvek mogli da računaju na to, da će onda kad je potrebno,  čuti: Ček dečko, ne radi se to tako. Daj da ti čika pokaže.
I čike su tu i tamo priskakale u pomoć, jer kad su formirani kao grupa, kako sami kažu, kućne uređaje poput utičnica i sijalica nisu posmatrali kao objekte programskog jezika. Falilo im je znanje o tehnologijama koje se primenjuju u IoT sistemima. Sve to, za njih je bilo novo.

Daj de malo tog IoT-a

Informacije prezentovane na formalan način, pomoću različitih senzorskih uređaja ali i delovanje na aktuatorske uređaje, poput prekidača, termostata, sijalica I drugih, kroz IoT sisteme dobija novu dimenziju. Jedna od funkcionalnosti koja je sastavni deo IoT sistema za automatizaciju kuće jeste upravljanje na daljinu.
Ček bre, da li to znači da bih sa posla mogao da uključim , svom pernatom prijatelju kod kuće, prenos Verdijeve Travijate iz Milanske skale? Khm…nema veze, da nastavimo…
E sad u naslagama našeg sećanja, tamo negde u folderu školski dani, ostao je zapamćen Bluetooth kao zgodna stvarčica, najčešće da se podeli sa društvom fotka i slično. A kako to izgleda danas, da se poslužim omiljenim izrazima naslova dnevnih novina, “oduševiće vas” ili još bolje “šokiraće vas”.
Za komunikaciju sa različitim digitalnim uređajima koriste se mrežni protokoli. Pa je tako u sistemima za automatizaciju kuće, bez obzira na svoju raniju primenu, Bluetooth zauzeo svoje mesto. Bluetooth pripada grupi bežičnih protokola i oni danas predstavljaju dominantan način prenosa podataka. Zato su se Stratusovci, kako kažu, tom grupom najviše i bavili. Takav način povezivanja pojednostavljuje ugradnju uređaja u postojeće objekte, pa njihovo korišćenje ne zahteva prepravljanje kućne infrastrukture (znači nema potrebe za onim mašinama sa rukom, što utovaruju). IoT krajnji uređaji nemaju veliki broj mogućnosti koje možemo koristiti te uz njih ne dolaze komplikovana uputstva ili serviseri za ugradnju (što bi odmah značilo i manjak piva u frižideru). Njihova funkcionalnost nije promenjena ali dozvoljavaju da ih kontrolišemo na drugačiji način nego ranije.

Šta je sanjao Kir Janja?

IoT sistem čini više jednostavnih međusobno povezanih uređaja. Njihova unutrašnja logika je svedena međutim moraju biti raspoloženi za interakciju i deljenje informacija sa drugim uređajima. Znači suprotno od štrebera koji rukom zaklanja test da se ne bi slučajno neko omrsio i pokvario mu ćar. Npr. uređaji koji bespotrebno troše električnu energiju mogu biti u grupi koja će biti isključena klikom na jedno dugme ili frazom koja se izgovara. E sad, da je kakvim srećnim slučajem siroma Kir Janja danas živ sigurno bi zadovoljno trljao ruke, a znake zadovoljstva naročito ispoljavao pri pomenu sintagmi “bespotrebno troše” i “biti isključena” i čarobne veze koja stoji između njih.     
Bluetooth nije jedini protokol koji se koristi. Njegova prednost je integrisanost u mobilne telefone što omogućava direktno povezivanje sa krajnjim uređajem. Međutim ono što ga pozicionira iza bežičnih protokola jesu mane poput potrošnje, koja je bitna za baterijski napajane uređaje. ZigBee I Z-Wave najzastupljeniji su  mrežni protokoli i samo su još jedni sa kojima su se ovi momci upoznali tokom rada na projektu.
Da bi urađeno bilo na adekvatan način predstavljeno korisnicima, pored različitih Android aplikacija, kroz HTML i JavaScript kreirali su veb aplikaciju za direktnu kontrolu i nadgledanje uređaja. A to podrazumeva prikaz svih uređaja koje korisnik poseduje a ne samo uređaja jednog objekta na određenoj lokaciji. Da bi povezali sve uređaje, bez obzira da li se nalaze na prvom spratu kuće ili vikendici iskoristili su MQTT iz grupe IP protokola. “I takooo…”

Svetlo na kraju… a zašto ne i u tunelu?

'El bilo teško? Ima li nastradalih? Sem više komada opreme spaljene u radu, nesrećnim slučajem naravno, što je kako sami ističu znatno uticalo na izoštravanje čula mirisa kad su goretine u pitanju, većih problema u radu nisu imali. A ni to na kraju nije ispalo loše. Sad u rukavu imaju još jednu žvaku. Ding dong…komšinice gori vam ručak…Kako gori? Ček da vidim…Au stvarno, vidi…šta ću sad da radim? Ma nema veze, jedem ja i tako… 'El mogu da uđem?
Što se starijih kolega tiče, bili su im na raspolaganju. Ipak zbog obima posla nisu uvek blagovremeno mogli da im priteknu u pomoć. A to opet i nije bilo loše. Imali su veliki stepen samostalnosti u radu što je na kraju rezultiralo mogućnošću da implementiraju svoje ideje i primene rešenja do kojih su sami došli.  

Lux nije voda

Jest', svakako nije bilo lako uklopiti obaveze na fakultetu i obaveze na projektu, to se razume samo po sebi. Period adaptacije bio je neophodan s obzirom na sasvim drugačiji metod sticanja znanja. Zaključuju da se u praksi mnogo brže uči. Naročito kad je ta praksa prava kao u njihovom slučaju, a ne samo uvežbavanje jutarnje rutine, kafa, burek, jogurt, dok kod starijeg kolege tobože “pečeš zanat”.
Ove godine u septembru, bili su na naučnoja ekskurziji. Posetili su Berlin i Amsterdam i prezentovali svoje radove. Svi imaju planove za dalje stručno usavršavanje a stečeno iskustvo u okviru projekta Stratus ocenjuju kao veoma značajno. Na kraju krajeva pored znanja koje su stekli i dragocenog iskustva iz prve ruke što se tiče rada u kolektivu, dobitak za njih je i to što sada rade sa ljudima sa kojima su se već upoznali tokom projekta  a među njima već i stekli neke nove prijatelje.