Hardversko-softverska sprega i sistemi u realnom vremenu – problematika su koju naši studenti svake godine rešavaju kroz izazovne projekte u okviru predmeta LPRS2. Ni ove godine im nije manjkalo kreativnosti, a uglavnom su pravili svoje omiljene igrice sa klasičnih igračkih konzola kao što su: NES, Sega, Nintendo i slično.

„Poput svojih starijih kolega, i ova generacija se sa hardverom i softverom na niskom nivou upoznavala praveći igrice sa Sege, sa već postojećih platformi koje mogu da realizuju. Pokazalo se da su takvi projekti zgodni, jer je studentima interesantno da prave igrice, to im nije previše apstraktno i mogu da budu kreativni u procesu rada“, kazao je asistent Miloš Subotić.

Kako kaže Subotić, za studente je korisno i to što su radeći na tim projektima prilično „ubačeni u realnost“, jer je proces rada sličan onom kakav ih čeka kada se zaposle u industriji.

„Ovde su „bačeni u vodu“ i moraju da nauče da plivaju, da se snalaze, rešavaju, traže na Internetu, debaguju. Pošto naslede već postojeće kodove od prethodnih generacija, moraju da se snađu u tome i nastave nešto što je neko drugi započeo, što je realna stvar“, rekao je Subotić.

On je dodao da studenti uglavnom sami osmisle igru koju žele da rade i da dođu sa svojim predlogom, ali da i on ume da im ponudi skup igara koje mogu da biraju.

„Ove godine je jedna ekipa odlučila da pravi svoju omiljenu igricu – Zeldu. Veoma su se potrudili i napravili su igricu koja vrlo slična originalnoj. Rad na projektu im je bio toliko interesantan da, bukvalno, nisu mogli da se odvoje i stalno su nešto dodavali, pa sam morao da ih teram da završe projekat“, kaže Subotić i dodaje da su studenti, naravno, dobili maksimalan broj  poena.

Bilo je i onih koji su se odlučili da rade čisto hardverske projekte, da prave NES kontroler.

„Tu sam morao da ih posavetujem da ne naprave previše, već da prilagode postojeće. Pokazalo se da je i to bilo dovoljno teško, jer su imali problema sa aplikacijama koje treba da komuniciraju sa E2LP pločom, to im je bilo najveće zagušenje“, naveo je Miloš Subotić i dodao da su po završetku projekta studenti na Limundu kupili džojstik od NES-a, zakačili za E2LP platformu i igrali igrice u originalu.

Hardverski projekat je radila i ekipa čiju je zadatak bio da napravi zvuk putem digitalno-analognog konvertora. Želeli su da svira Užičko kolo, ali nisu stigli sve da zaokruže, pa je zasvirao Turski marš.

„Ranije smo radili mnogo više hardvera. Međutim, ove godine je toga bilo znatno manje, jer je hardver teži, pa se studenti izgube, ne uspeju da naprave zaokruženu celinu i završe projekat, i to ume da bude razočarenje za njih“, kazao je Subotić.

Bilo je i onih koji su se patili oko svog projekta, pa je morao da im pomaže i prilagodi projekt.

„I to je simulacija realnog sveta, da se „u letu“ menjaju stvari ako nešto zapne“, kazao je Subotić dodajući da su studenti s jedne strane samostalni u svom radu na projektu. S druge strane, kada naiđu na problem koji ne znaju da reše, koji im stoji kao zid da bi došli do zaokružene celine, on im daje smernice kako da taj zid sruše i urade ono je na njihovom nivou.

„Sve u svemu, odustajanja nema, jer im ocena zavisi od rada na projektu, ali moraju da se naviknu i na to da nešto neće raditi. S druge strane važno je da nauče da rade u timovima, da rade sa ljudima“, naveo je Miloš Subotić i dodao da je bilo slučajeva, da se posle prilično neuspešnih  projekata studenti zainteresuju za ovu oblast, rade kod kuće samostalno, te da neki od njih danas svoje znanje prenose svojim mlađim kolegama.

Za sledeću godinu je plan da se, kako Subotić kaže, „pritisne dugme reset“, i da krene sa novom platformom, koja će imati širu paletu mogućnosti, što će studentima omogućiti da prave nove, raznovrsnije projekte, koji će, između ostalog, uključivati obradu videa, male pokretne makete, prave džojstike, nove igrice i drugo.