U januaru ove godine, dr Branimir Kovačević je na Odseku RT-RK odbranio doktorsku tezu pod nazivom ”Predlog proširenja multimedijalnog sistema u automobilu servisima digitalne televizije”. Drugim rečima, radi se o uvođenju digitalne televizije u sisteme za zabavu i informisanje unutar automobila, a cilj istraživanja bio je definisanje algoritama za automatsko održavanje liste dostupnih sadržaja i omogućavanje reprodukcije trenutno aktivnog programskog sadržaja najboljeg mogućeg kvaliteta.

Dr Kovačević se 2011. godine uključio u rad Instituta RT-RK u okviru studentske grupe Android4TV, i od tada se pretežno bavi temom digitalne televizije. Na pitanje koja je bila glavna motivacija za njegov naučni rad, on objašnjava da je zajedno sa kolegama, nakon višegodišnjeg istraživačkog rada, došao do zaključka da je funkcionalna implementacija u sklopu komercijalnih projekata ono što trenutno nedostaje u ovoj oblasti.

Prema njegovom mišljenju, najveći izazov sa kojim se susreo tokom rada je bila sama verifikacija definisanih algoritama. „Pored toga što smo zahvaljujući RT-RK institutu verifikovali funkcionalnost u laboratorijskim uslovima, tokom prethodne dve i po godine je programsko rešenje koje se zasniva na ovim algoritmima verifikovano i tokom testnih vožnji po Evropi, na teritoriji Japana i jednim delom na teritoriji Brazila”, objašnjava dr Kovačević i dodaje da je ovo predstavljalo veliki izazov kako u organizacionom smislu, tako i zbog potrebe da se definisani parametri prilagode za praktičnu implementaciju. Takođe, ovo je omogućilo uvid u to kolika je razlika između onoga što je verifikovano u laboratorijskim uslovima u odnosu na testnu vožnju na terenu, gde postoje prepreke koje utiču na prijem signala, poput visokih zgrada i tunela.

Dr Kovačević dodaje da je za njega ovo definitivno bio i najzanimljiviji deo rada, jer je na projektu imao priliku da sarađuje sa mlađim kolegama koji su tek završili fakultet, a koji su se u roku 6-12 meseci potpuno integrisali u tim i radili na praktičnoj primeni naučnog problema. „Veoma je zanimljivo ispratiti razvojni put mlađih kolega, put od studenta do potpuno samostalnog inženjera, sposobnog da izvršava zadatke, bilo da se nalazi sa nama u kancelariji ili da ga pošaljemo 10.000 km dalje, u neku, za njega potpuno novu sredinu”, ističe dr Kovačević.

Kako dr Kovačević kaže, veoma je značajno da je, zahvaljujući Institutu RT-RK i saradnji sa renomiranim firmama iz sveta potrošačke elektronike, ali i iz sveta automobilske industrije, sistem našao praktičnu primenu u komercijalno dostupnim rešenjima od 2018. godine do danas. On potvrđuje i da je komercijalizacija rešenja do kojeg su kroz projekte došli zahtevala značajnu količinu resursa: „Trebalo nam je 4 godine, dve platforme, i u zavisnosti od perioda projekta, tim do 47 inženjera.”

Komentarišući aktuelne globalne trendove u svetu tehnologije, dr Kovačević kaže da se sve više teži ka tome da u okviru 5G tehnologije svi naši uređaji u kući, ali i vozila na ulici „znaju” jedni za druge. Samim tim, problem prijema televizijskog signala sa zemaljske antene će postati manje bitan, jer se taj prijem sve češće vrši preko mobilnog operatera. On veruje da je problem o kojem će se razmišljati u narednim godinama prijem mobilnog signala u mestima u kojima to trenutno nije moguće, kao što su kanjoni ili tuneli. S tim u vezi, algoritmi i praktična rešenja do kojih je došao mogu imati dalju primenu, te će nova grupa mladih studenata na Institutu RT-RK, predvođena profesorom RT-RK odseka, Milanom Bjelicom, od ove jeseni raditi na rešavanju problema prijema mobilnog signala u automobilima.

Na pitanje koja je njegova poruka budućim doktorandima, dr Kovačević kaže da je važno da rade ono što je njima zanimljivo i da vide svrhu ili praktičnu primenu onoga čime se bave, jer će u tom slučaju, problemu posvetiti mnogo više pažnje. „Kada bi me neko pitao da li da upiše doktorske studije, ja bih mu rekao - da, ukoliko želiš da se baviš naučnim radom. Ukoliko bi me pitao da li da upiše doktorske studije na RT-RK odseku, ja bih mu rekao - da, ukoliko želiš da vidiš, pored tog naučnog rada, i praktičnu primenu”, kaže dr Kovačević.

On primećuje i da kolege koje rade, često nemaju vremena da se posvete svom istraživačkom radu, pa je u tom slučaju motivacija veoma bitan faktor. Oni koji žele da završe doktorske studije bi trebalo da budu svesni zbog čega to žele i da vide svoju svrhu u tome, smatra Kovačević. „To je jedan više zadatak koji treba da obave, ali iz tog zadatka će možda izaći bolji u nekom smislu. Ukoliko neko želi da nadogradi svoje teorijsko znanje, a da pri tom ne odustane od praktične implementacije i rešavanja problema, to može da bude interesantan motiv za upis doktorskih studija na RT-RK odseku”, dodaje dr Kovačević.